Beogradski Sindikat (Ogi) – Metalna prašina

Kroz oblake metalne prašine, zlo samo se rađa
Hrane ga poroci laži, prevare, krađa
I dok tone lađa svega dobroga u nama
Potapaju je talasi, uzdiže se tama
Iz sfere prikupljam podatke i radim test
I rezultat uvek isti – 666
Lampice počinju da trepere, sistemi padaju u nesvest
Povorke misli crnih kao noć
K’o da vode me na ispovest
Obavestio bih sve, al’ pošto mreža je u kvaru
Smoren odustajem, palim cigaru
Kroz plavičasto svetlo gledam azotne kiše
Gledam ksenonske reklame s ulice, sve su kliše
Samo deo projekta za preporod sveta
Posle planetarnog rata, ova zemlja je ukleta
Jeza od godina, aluminijumske kragne
Bled sam u licu, ruke su mi hladne
Hologram volje me podseća na sreću
Ne znam tačno kako izgleda, al’ iskreno pre ću
Izabrati laser za rešenje svoga stresa
U svetu veštačke inteligencije ja sam samo hrpa mesa

Rođen u inkubatoru, odrast’o u membrani
Zbog zakrivljenosti svemira, sporo prolaze mi dani
Infrazelenim snop, sajonskim napajanjem rasterujem maglu
Ali ipak možda je zabavnije posmatrati
Zastrašujuće jato kiborg ptica
Ili samo povorku letećih zečeva ubica
Mada poliuretanska navlaka moje pleksiglas fotelje
Gazi želju za prinovi moje plastične želje
Da jedem veštačko zelje, pijem sintetičko mleko
Svaka promena iz ovog ugla deluje potpuno daleko
Moja otuđenost od sveta i njegova od mene
Samo delo je propasti, apokalipse ekumene
Tvorci virtuelne stvarnosti, išli su do krajnosti
Dok jedem, osećam ukus hrane, al’ daleko je od stvarnosti
Opustošeni pejzaži deluju potpuno jednolično
Ja osećam se slično, ništa više ne primam lično
Jer program je iz mog srca izbris’o osećanja
U mozgu ipak imam softver koji simulira sećanja
Moja lutanja, traganja na isto se svode
Ukus pročišćenog vazduha i veštačke vode
U meni glas isti, svega, nekada život
Moj svet je vatrena kugla ispod oblaka sivog
Kao jedinka sam spreman, shvatam samo sam deo
Jedan korak ja bih znao, znam da nikad ne bih smeo

Sinteza biće potpuna kad svetovi se stope
Ukoliko talasi toplote dotle ne istope
Sve oblike oko mene i opipljive i stene
Znam da sledeći sam ja, jer nekada bio sam dete
A sada samo sam čovek, simbol propasti planete
U protivničkoj dimenziji ljudi lake su mete
I u protivprirodnoj dimenziji ljudi lake su mete
Ljudi lake su mete

Izvođač:

Album:

Napisi komentar