Cantwait & Freeman – Phone call

Tekst pesme

Ja sam zaeban i lajem ko ker
I to je samo neka moja dobra volja, što vam dajem na ler
Al’ ako sam rek’o nedelja, onda ostaje nedelja
Znači nema jedan dan, znači ne može ponedeljak
Jer ako nemate keša, ozbiljno, očekuj povratak
Jer štekam u starom posmrtnom kovčegu tomahavk
Zato, bolje odma javi tom jebenom belcu
Da se nacrta za pola čuke na Zelenom Vencu
Jer sad mogu sve u patikama s 2, 3 grama
Pređem lagano od Pakistana do jebenog Vatikana
Tu valjam kardinalima i imam pos’o s njima
Dok papi lupam šamare k’o medved lososima
‘De si poso sinak, pola čuke je prošlo
Tu sam na Zelenjaku, a tvoj ortak još nije doš’o
Dugo smo na liniji, adresa ti je razotkrivena
Stižem za sekund, čekaj samo da nazovem Frimena

Halo, halo Frimo, alo, Don Kendi ti si
Ja sam, šef će da popizdi
Imamo frku u 23-ćem, šta je
Neki klinci, brate, duguju nam lovu
Znam gde žive ono, Nik sa snajperom je već na krovu
Slušaj, samo ponesi tu prangiju i zovi Atu
Nek on nađe neki konopac, uže, izolir traku, znači
Tamo upadnemo na bum, odma na vratima
I navatamo klince i dinge, dinge kapiraš
Nema zajebavanja, ma puca mi kurac
Ću ja da se zajebavam sa dva pubertetska mekušca
Slušaj, Kruks nas dole čeka sa ukradenim autom
Poneće radijator da ih vežemo za radijator
Vidiš kako razmišljam, na sve sam bre mislio
Brate šef je rek’o da smo tu da radimo, a ne da mislimo
Ma jebeš šefa, ćuti, ‘snije bi se iscim’o
Da uzmemo naš deo, posle palimo u Lisabon
Za sad je bitno da držim tu wrong answer facu
Da kad je vide, krenu u pogrešnom pravcu
I da nikad više ne promenim izraz lica
Treba mi priznanica, da sam priznati ubica
Jer sam rođen da živim svaki dan, k’o da je rođendan
I Đorđe Davida ću naterati da mi glođe gun
Nasilje rađa nasilje, a živim u naselju
‘De ću doživeti 35 maksimum
Pa koj kurac onda, da se cimam od šefa
Ja sam samo klinac iz geta što nije uzo ni dinar iz sefa
Kako onda zarađuju više i Triler i Delfa
Sad cu da roknem i njega, šefa, čekaj, zove me


loading...

loading...

Nedavno dodato