Đorđe Balašević – Al’ se nekad dobro jelo

Nema više, dobri svete, one lepe še’set pete
Kad smo bili na svečari kod kumova naših starih
Klizio je voz k’o sanke, al’ smo stigli do Palanke
Severac je duv’o ‘ladan, pa ko ne bi bio gladan

I čim smo stigli viknu kum svoju ženu
“Sido Postavljaj, bog te vid’o”

Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša
Pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom
Mesto leba mesa bela, princes krofne – vangla cela
Suvih šljiva i koljiva i rezance s makom
E, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš

Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi
Naš kum Pera, dipl agronom, reč o ovom, reč o onom
Sve uz vino, porto-gizer, ‘di gutljaji sami klize

Taman smo bili gladni kada se začu
“Sido Večeru, bog te vid’o”

Oðedared – astal šaren, sos paradajz, krompir baren
Šuve šnicle, ko promincle, kara-batak svakom
Na podvarku ćurka, zna se Gdi je ćurka, tu je prase
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom
Ej, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš

Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru
Baba reče “Deder kaput Radni dan je, ‘ajmo na put”
Al’ kum Pera odma’ skoči “Šta to vide moje oči
Sido, ne daj nikom kaput Prvo fruštuk, e, ondak na put”

Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle
Brža je od raketle

Nosi vruće ‘leba kriške, fafarone, čvarke friške
Začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom
Pitamo ih “Ljudi, dokle” “čekaj”, kažu, “još šnenokle
I šufnudle i griz-štrudle i rezance s makom”
Hej, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš

I ondak, sat i frtalj, kol’ko je iš’o šinobus, nismo ništa jeli
I kad smo stigli na stanicu odma’ kupimo burek, lep, frišak
Mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu

Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva

Mlakog

Crnog


loading...

Napisi komentar