Đorđe Balašević – Badnje veče

Kao davni greh, uvek mi se ista javljaš
Odzvanja ti smeh Cipele u prozor stavljaš
I večno sanjaš, svetom putuješ bez putovanja
A Badnje veče dolazi

Mogla si mi baš i reći neke reči nagle
Oči su mi, znaš, pune one iste magle
Al’ suprotnost sušta, sad u meni tuga koren pušta
A Badnje veče prolazi

To je bilo naše zadnje
Sad opet zvona zvone, slušam to
Ne, nije svako veče Badnje
Al’ ovo danas, sasvim slučajno
Badnje je

U poslednji čas, kao uvek na to veče
Gospođa do nas unucima kolač peče
U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi
A Badnje veče prolazi

To je bilo naše zadnje
Sad opet zvona zvone, slušam to
Ne, nije svako veče Badnje
Al’ ovo danas, sasvim slučajno
Badnje je


loading...

Napisi komentar