Đorđe Balašević – Bela lađa

U aprilu sav se Sombor zazeleni Pa šetaju gospojice, blago meni
Isprse se brezobrazno, pa mi glavom klimnu mazno
Al’ mene čeka bela lađa

I sad kad odem ne vraćam se do jeseni
Udaće se mnoge dotle, blago meni
Dobar veče, kapetane
Laku noć vam želim dame
A mene čeka bela lađa

Moram da idem sad, bome, ni mi je lako, al’ bolje tako, da ja krenem polako
Moram da idem sad jer ću baciti sidro, pa zbogom Vidro, ostaću tu

Od Zemuna do Pasave Dunav peni,
a u Pešti promenada, blago meni
Brinu di sam, kérem szépen, Madžarice moje lepe
A mene čeka bela lađa

Moram da idem sad

U aprilu sav se Sombor zašareni od šešira raznoraznih, blago meni
I frajlica što ih nose, nasmešene, zlatokose
A mene čeka bela lađa

Moram da idem sad


loading...

Napisi komentar