Đorđe Balašević – Bezdan

Nema me više u tvojim molitvama, više me putem ne prate
A noć mi preti, ponoć i pusta tama, kad me se samo dohvate

Više me ne voliš Kad se vraćam nisi budna
Ne goriš
Gasne naša zvezda čudna
Lažna srebrna stvar

Daleko putujem
Vetar nudi neke rime kupujem
Pristaju uz tvoje ime dva-tri stiha na dar

Ne slušam više šta šapućes dok snivaš
Plaši me koga pominješ
I sve si dalja, a sve mi bliza bivaš
Kao da opet počinje

Ali me ne voliš To se uvek drugom desi
Govoriš ali više ne znam gde si
Da li neko to zna

Šta sam uradio
Kakva tužna humoreska
Gradio ispod gradova od peska
Dubok bezdan bez dna


loading...

Napisi komentar