Đorđe Balašević – Crni labud

Čim došla je i prošla meni pade na um: Hej, to je moj par
I prvi put je vidim, ali poznajem nju, sasvim lucidna stvar
Gde je to živela, gde se to skrivala, što je nisam video pre
Koga je ljubila, koga je snivala
Nekakve folere Mrzim ih sve

Poručuje kampari, mirno povlači dim, lupka čašom o šank
Okrenula se karta, sad sam načisto s tim, ona sad drži bank
Sva elegantna, tanka i mistična, da l’ pri hodu i dotiče pod
Sve mi to liči na Pjotra Iliča, priču o jezeru, o dobru i zlu

Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći

Upućuje mi pogled kao dodir na tren, hej, al’ tren jako dug
Znam, probao sam sve i sad sam konačno njen, ona zatvara krug
Ona je drukčija, s njom nema šmekanja, i mnogo bolje nosi moj stil
To nije putnica za listu čekanja, čim se spakuje, startuje već

Hajde povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći

Trošio sam život kao šećerni štap, hej, sladak i lep
I šarao i varao i stvarao bol, vuko vraga za rep
Ti nosiš račun za sve te zablude, o tvome vratu vidim svoj krst
Ja sam te čekao, moj Crni Labude, još od ko zna kad, pođimo sad

Hajde povedi me, Crni labude, ja sam slutio da ćeš doći
Daj, poljubi me i pogubi me, sad sam spreman, sad mogu poći sa tobom
Daj, dotuci me, Crni Labude, i ne štedi me ove noći
Hajde, vodi me, oslobodi me, svi to moramo jednom proći bar nekad
Daj povedi me, Crni Labude, ja sam slutio da ćeš doći
Daj povedi me, ispovedi me


loading...

Napisi komentar