Đorđe Balašević – Ilona

Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim
Ja sam putnik, od tog živim
Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj
Ona je anđeo bila (sa greškom, bez krila), moj san

Moja Ilona
Još se sećam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan? I svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I čim se dignem ja joj namignem
I uvek tako počne dan

Dobro guram kroz život buran
I mada živim dosta sretno
Ja nemam nikoga konkretno
Uz kog bih bio i sretan i lud
I tako miran i siguran svud
Ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć

Kao moja Ilona
Još se sećam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i kapetan Kuka?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I čim se dignem ja joj namignem
I uvek tako počne dan

Slabo pričam, baš nisam vičan, al’ sad reči idu same
O, život piše ljute drame
Jer znam detalje, sitnice o njoj,
a ne znam adresu, telefonski broj
Il’ nesto slično po čemu bih saznao gde li je sad

Izvesna Ilona
Još se sećam tvog imena
Srećna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan? I svi oni momci
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I čim se dignem ja joj namignem
I uvek tako počne dan

Lutko lepa, dobar dan


loading...

Napisi komentar