Đorđe Balašević – Lepa protina kći

Još sam bio sasvim mlad
Neke barske ptice sam lovio tad
Kad je došla da se kupa lepa protina kći

Nije znala gde sam ja
Da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš
A preko reke noć je pala kao plašt

Mesec tinja nad vrbakom
Srebri nebo, zveda roj
I kapi vode kao biseri
Koji blistaju svud po njoj

O srce ludo, ludi sni
Već se moji drugovi momčili svi
A ja sam hteo samo jednu
Lepu protinu kći

Čudnom pesmom zvoni drum
Te su zime i svatovi došli po nju
Izdaleka, neki svet za mene tuđ

Baš sam prošao sokakom
Padao je prvi sneg
I još ponekad zazvone praporci
Što je odnose, ko zna gde

Da se ženim, imam kad
Ja sam, eto, ostao momak do sad
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći

Jedan život, miran, tih
Nekad bacim kartu il’ napišem stih
Stvari teku, ja se držim izvan njih

I ljubim dobre, ljubim lake
Neke prave, a neke ne
I sve su vile, sve su kraljice
I sve su nevažne naspram nje


loading...

Napisi komentar