Đorđe Balašević – Pesma o jednom petlu

Im’o sam strašnog petla, bio je pravi đavo
Na kiši i na vetru uvek je staj’o pravo
Po selu perje leti, diže se strašna graja
U našoj kući uvek bilo je dobrih jaja

Im’o sam strašnog petla, bio je pravi ludak
Koju taj koku kljucne, ko da je tresno budak
A koke, čudne ‘tice, uvek im srce kuca
Za nekim grubijanom koji jih dobro kljuca

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skak’o i na guske i na patke
A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Im’o sam strašnog petla, bio je malo čudan
Po danu nesto dremljiv, al’ noću uvek budan
Curice iz mog sela čule su za tog dasu
Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu

Za njega nisu bile samo koke slatke
Ne, taj je skak’o i na guske i na patke
A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse

O, im’o sam strašnog petla, bio je prvak sveta
Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta
Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani
Uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cerglani

Meni je še’set peta, stiže jesen pozna
Putuje moje društvo i ja čekam na red
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
Da čujem petla barem mesečno jedared

Poslušaj zato savet, što će ti čiča dati
Kad imaš mladog petla ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
Posle će biti kasno i petlu vreme ide


loading...

Napisi komentar