Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine
Procvaće zimske ružice po prvi put te godine
Naić’e studen atarom kao regiment oklopni
I biću samo mirna vlat, kad okopni

Ja nemam nigdi nikoga al’ moja priča prosta je
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlati za sobom skele paliti
Da silom steknem nekog kom ću faliti

Obećo sam da te neću pominjati
Bogarati i sudbinu proklinjati
U varoš se preseliti orcati i veseliti
Obećo sam srca teška obećo sam al’ jebeš ga

Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru priču sam kraju priveo
Još onda kada sam i njih nadživeo

Obećo sam da ću makar za beštiju
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju
Nemeškinju gospodičnu ni po čemu tebi sličnu
Obećo sam srca teška obećo sam al’ jebeš ga

I utom pašće i zadnji sneg preko svih prvih snegova
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova
Spreman je Onaj varati olovni kantar skovati
A’l danas više ne bih trebo psovati