Đorđe Balašević – Put u središte zemlje

Kad sam jutros stig’o kući s posla
Saček’o me papir siv
Otišla mi draga, svega joj je dosta
Nikad ne zna dal’ sam živ

Ma idi lutko lepa s milim bogom
Ti si više komad lak
Nisi nikad tamo stala svojom nogom
Nemaš ti pojma šta je mrak

Tamo dole đavoli se kote
Tri planine pritiska mi vrat
Baš i nisi drugar, moj živote
Al’ neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem

Neki Francuz, neki pisac mudar
Prorek’o je mnogo tog
Možda nikad nije radio kao rudar
Al’ ga volim kao svog

Knjiga piše da postoji mesto
U sred zemlje neko sunce sja
Tamo se može i s milion dvesto
Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare

Kopam, đavoli se kote
Tri planine pritiska mi vrat
O, baš i nisi drugar, moj živote
Al’ neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem

Tamu gutam, dišem, tamu gazim
Trpim najbolje što znam
Al’ ću jednog dana da je proburazim
I da se svetla dočepam

Knjiga piše da postoji mesto
U sred zemlje neko sunce sja
Tamo se može i s milion dvesto
Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare

‘Ajde, đavoli se kote
Tri planine pritiska mi vrat
O, baš i nisi drugar, moj živote
Al’ neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem

Kad srce zemlje pronađem


loading...

Napisi komentar