Đorđe Balašević – Ratnik paorskog srca

Kada se Braca devetnaeste vrn’o
Sa dalekog fronta ‘di soldat je biv’o
Prič’o nam kako ga strefilo zrno
Pa zavrto rukav i to pokaziv’o

A mi, mi smo bili derani

Prič’o nam Braca o mirisu mora
I o patroli od koje je bež’o
Pa kako je opsov’o nekog majora
I zbog tog posle na robiji lež’o

A mi, mi smo bili derani

Prič’o nam kako je preš’o Karpate
Zujali meci ko rojevi pčela
Rekao je rat je krvav da znate
Al’ nije mi žao ni ljudi ni sela
Ej, žao mi konja

Kada se Braca devetnaeste vrn’o
Svake je večeri prič’o na šoru
Koliko je curica usput prevrn’o
I kako topovi livade oru

A mi, mi smo bili derani

I čim Braca korak iz avlije kroči
Skupi se društvo iz našeg sokaka
A svi smo imali velike oči
Prepuna srca i maštu dečaka

Pa da, jer tad smo bili derani

Psov’o je Braca i krivce i žrtve
Puške i vaške i rov prepun blata
Nek’o je ne mož’ izbrojati mrtve
Jer su se carevi igrali rata
Ej, žao mi konja

Negde u Braci je paorski koren
I može rata i rata da bude
Kad nije paor za soldata stvoren
Volije konje i zemlju neg’ ljude

A mi, a mi smo bili derani
I sve još je vredelo za nas
Hej, hej, konji beli nebom terani
Kroz san i kroz oblake u kas


loading...

Napisi komentar