Đorđe Balašević – Šansona

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na šansonu
Tako na penal dospevam da svaku glupost otpevam

I već se plašim da sam veštac, ili već u tom fazonu
Jer sve što pevam pogodim, uvek se tako dogodi

Gone me ko da sam vražiji vrag
I sve je manje onih kojim sam drag
I sve je više onih što mi baš nisu skloni

Hteli bi da mi smrse končiće
Ali pobrkaću im lončiće
Imam na kapi nove, ratne zvončiće

Za teta-lije iz pešadije baš nisam po rezonu
Nešto im nisam logičan, jasno, čim nisam običan

I sve što ne sme da se kaže ja provučem kroz šansonu
I kad se vlasi dosete – isteklo vreme posete

Gone me ko da sam vražiji vrag
I sve je manje onih kojim sam drag
I sve je više onih što mi baš nisu skloni

Hteli bi da mi smrse končiće
Ali pobrkaću im lončiće
Imam na kapi nove, ratne zvončiće

Ova konkurencija baš prija, zgodni momci za sezonu
Mene je sreća služila, sezona se odužila

O Bože dragi, sve što kažem odmah vuče na l’ šansonu
I neki misle: lako je dabome, deco, tako je

Gone me ko da sam vražiji vrag
I sve je manje onih kojim sam drag
I sve je više onih što mi baš nisu skloni

Hteli bi da mi smrse končiće
Ali pobrkaću im lončiće
Mam na kapi nove, ratne zvončiće


loading...

Napisi komentar