Đorđe Balašević – Slovenska

Nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan
Zašto, ko da zna? Al’ to sam jutro dočekao umoran
Ko da sam i ja leteo s njim krilima teškim olovnim
I video svet sakriven iza zlatnih oblaka

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin
Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin
Nek mi ne drže govore, nek drugom pletu lovore
Ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš i nemoj crnoj ‘tici da me daš
Ma ne, ne brini, proći će za tren, ja sam samo malo lud i zaljubljen
U mojim venama tamni sever samuje i ja ponekad ne znam šta mu je
Što luduje, od sreće tugu tka moja prosta duša slovenska

Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali
Gde je tome kraj, za kog su tako dubok zdenac kopali
Zašto se sve to dešava? Da l’ čovek išta rešava
Il’ smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama

O, zagrli me sad, jako, najbolje što znaš i nemoj crnoj ‘tici da me daš
Ma ne, ne brini, proći će za tren, ja sam samo malo lud i zaljubljen
U mojim venama tamni sever samuje i ja ponekad ne znam šta mu je
Što luduje, od sreće tugu tka moja prosta duša slovenska


loading...

Napisi komentar