Đorđe Balašević – Za sve je kriv Toma Sojer

Jedne letnje noći tople Cile, Pićuka i ja
Poneli smo nešto klope da se nađe za dan-dva
Pa smo krenuli u Brazil il’ do južnih mora bar

Smišljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan
Džungla, zlato i Amazon, pa je došao taj dan
Dunavom do Crnog mora, sve je dalje prosta stvar

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na našoj staroj lipi
Kad smo gledali kroz krošnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Kriv je on

Birali smo dugo čamce, maznuli smo jedan žut
Poneli smo čak i mamce da bi pecali usput
Činilo se na početku da će provod biti lep

Al’ nestalo nam prvo hleba, mučila nas strašna glad
Onda grom iz vedra neba i oluja, kiša, grad
Al’ na sreću neki čiča tad nas primio na šlep

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na našoj staroj lipi
Dok smo gledali kroz krošnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Na onom splavu svom

Vratili nas sutra kući, jao što me bio stid
Pa sam hteo krišom ući, šunjao se uza zid
Videla me prva mati – Opa, vratio se sin

Na to otac reče samo – Neka, nek je živ i zdrav
Al’ sam ipak tu i tamo posle bio čudno plav
Pa su me u školi dugo zvali Haklberi Fin

Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi o kom smo sanjali na našoj staroj lipi
Kad smo gledali kroz krošnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom

Za sve je kriv Toma Sojer


loading...

Napisi komentar