Eldorado – Gazimestan 1389

“Oj Kosovo Kosovo, zemljo moja voljena
Zemljo slavnih vitezova, Lazara i Miloša”

Svaka moja pesma živi kao legenda o Sparti
Gradim zidine i kule kao vitezi templari
Moja braća trpe dana kad ispituje se hrabrost
Jer su mudrost i čvrstina potpora za jako carstvo
Porodica temelj koja čuva se i stvara
Da bi dete koje dižeš sutra stajalo uz kralja
Veliki su borci ovde prosuli živote
Da im potomci i preci ne bi šetali k’o roblje
Kada bojno polje bude crna ružna fleka
Videćete lešinare kako grizu ljudska tela
Vojvoda na konju gleda nepreglednu vojsku
Ima čast da sa njima pogine na istom frontu
Vadi mač, gleda horde, zadnji uzdisaj slobode
Neka bude Božja volja ko će biti žrtva borbe
Rikvizitori se mole da im budemo vazali
Nije bitna tuđa vojska nego kol’ku silu branim
Zatvaraju vrata grada, mirno podne, vreme služi
U pripravnosti je svako ko bi mog’o mač da drži
Zemlju trese jurš konja, svaki vitez nosi barjak
Neću biti sluga srama niti njihovog sultana
Kao zatišje pred buru kreću poput uragana
Jedna sila hoće vlast, druga brani čast Balkana
Sva ta vojska koju vodi od pešaka sve do strelca
To su poturčeni Srbi otimani kao deca
Naša zemlja nema mira, pritisak je nepodnošljiv
Palili su naša sela svuda redom gde su prošli
Dan uoči borbe, strah je prisutan u svima
Okupljeni tu za stolom car i deset vlastelina
Nazdravljaj uz čašu vina, svakom redom reče ime
Sakupiće ratnu snagu sve od Kosova do Drine
Propovedajući Hrista nikad nije hteo Islam
Al’ je siguran da sutra neko mora da ga izda
Gleda podanike svoje kroz tišine ljutog krika
Sumnja prelazi u tužbe protiv najboljeg vojnika
Što se ratovao, klao, lomio i sek’o koske
Bio turska noćna mora sve od Stambola do Bosne
Vitez prekinu vladara da mu skrnavi po časti
Reče jasno i pred svima “Sutra Murat mora pasti”
Diže čašu crnog vina, naglo ispije do pola
Vrati mač u levi pojas, ali odšeta sa stola

Vojne forme su na mestu, majke plaču, deca vrište
Vidovdane lepi dane, Turaka je duplo više
Krenula je vojska prve redove da štiti
Gaze preko ljudskog mesa, gavrani će biti siti
Čelik puca mač o mač, svako nosi štit i kolje
Nekom ovo biće tron, nekom ovo biće groblje
Hrabri vojnik što se podiže sa kneževoga stola
Pobeg’o je turskoj vojsci brzim koracima konja
Sve je bliži put sultanu, leti junak kao strela
Reče Muratovoj gardi “Hoću njemu da se predam”
Šator otvara se spreda, Murat preplašeno gleda
Vojnik čuči, desna, leva, pa mu zabi nož u creva
Prelivena sveta zemlja, zamotana u crnini
Samo jedan srpski vođa uspeo je da preživi
Krv na licu brišu mačem, polumrtvi brane dom
Neko izdao je cara, nije krenuo u boj
On je hteo mesto kneza, on je hteo krunu časti
On je znao da ta vojska nikad neće da se vrati
Srbin neće da se brati sa osmanlijama gadnim
Što kad vidi našu crkvu on do temelja je spali
Obe vojske leže mrtve, nema ratnika što diše
Jeste velika je cena, dok se istorija piše
Preko mora ljudske krvi sad su kosovki božuri
Neka podseti te nekad da si čistokrvni Srbin
Previše smo luda zemlja da nas Šiptarima plaše
Jebala vas ta Evropa, Kosovo će biti naše


loading...

Napisi komentar