Elemental – Ta-da

Tekst pesme

INK:
Bila je plavooka bijelkinja još od prvoga dana
Kad sam je spazio, ja i ona skupa zajedno
Kao predmet moga sanjarenja
Stvar se podrazumijevala ko jedan i jedan su dva
Bez izmjene riječi, ja sam znao da ona zna
Dok sam gledao kako me gledala
I nije prošlo dugo kako našli smo se jedno uz drugo
Dijeleći sve, ko s nijednom prije nje
Vrijme je prolazilo, bez nje moje tijelo
Htjelo, ne htjelo, više nije funkcioniralo
Brijali smo kako bilo bi dobro da živimo zajedno
Te da ovo traje beskrajno
Govorila je kako dala bi sve
Zahvaljujući za trenutke koje provodim kraj nje
Stvarno sam se navuko ko narkić na žuto
I tako nakon dugo dugo
Mislio sam da sam s njom na ziher, ono full sigurno
Sve dok se jednog dana, sasvim iznenada nije dogodilo

Remi – Hajde, daj di si, pa dobro di si
Ink – Ma, sorry, jebote
Remi – Pa čekam te tu
Ink – A dobro, pa tu promet znaš kako je, jebi ga, žurio sam se, al’ fakat
Remi – A, tak, promet, kaj, danas je promet ko i jučer bilo? Mislim, ne, nas šta? Fakat jadno mi je, ja te moram zvat da bi se našli, pa kaj ne možeš nazvat?
Ink: Kada, jučer? pa
Remi – Mislim, i jučer i danas, mislim, ja te moram zvat okolo i tražit
Ink – Bio sam, ono, vani, nisam te bas mogao sad nazvat
Remi – Pa, a, kao, nemaš karticu
Ink – Nemam, fakat nemam
Remi – A, kužiš, glavno da je bila škvadra, ovo – ono, meni se nisi mogo javit
Ink – Pa htio sam, kužiš, ovoga, mislio sam bio na tebe, i sve to, samo nisam imo otkud nazvat
Remi – A kaj,kao, nema mobitela nigdje, ne?
Ink – A ima, znaš kakvi su, niko ne bi dao, jebi ga, znaš, a kune, ovo-ono, idem u minus
Remi – Jooj, znaš šta, e fakat mi je već. Pun mi je kufer isprika, i pun mi je kufer svega, da se moramo navlačit, fakat ono, ok, ako nešto nije u redu, reci
Ink – Ne, ne
Remi – Kužiš, jadno mi je da šutiš, i onda ni ja niš ne znam, ne javljaš se, ja ne znam šta se dogadja, mislim, pa u tri ćoška!
Ink – Pa, ne, sve je ok, kužiš, šta? Nisam te nazvo jučer slučajno, baš se poklopilo kužiš
Remi – Ma, ne neću više, zaboravi. Ja se ovak neću
Ink – Šta, šta?!
Remi – Pa, dobro, mislim, oćemo se ponašat ko odrasle osobe, il’ nećemo?
Ink – Pa, dobro, ponašamo se, šta, mislim
Remi – Ponašamo se, i onda se ne čujemo?!
Ink – Čekaj, pa
Remi – Pa u tom je problem, u tom je problem, pa nemreš tako
Ink – Pa, dobro, nazvat ću te sutra
Remi – Pa oćeš imat vezu, al’ nećeš imat vezu
Ink – Kakve to sad ima veze
Remi – Možeš imat prijateljicu, al’ nemreš imat vezu. Kak nema veze?
Ink – Kaj nemrem imat prijateljicu i vezu?!
Remi – Ma, ne, ne, naš šta? Nemoj, i onak i ovak živčana sam, čekala sam te tu pola sata
Ink – I sad sam ja kriv. Sad je Gordan kriv za sve!
Remi – Pa, je, za vrlo veliku većinu
Ink – Znaš šta? Onda me u biti nisi ni trebala zvat da se nalazimo
Remi – Pa i ne znam zašto sam te nazvala, zato što sam
Ink – Pa ono, fakat ne znam. Ovo smo mogli i sutra isto ovak sve obavit, ja se još žurim tu da stignem na vrijeme
Remi – Aha, znači ono, kad se nalazimo, onda obavljamo nešto?!
Ink – Aaa, opet, e znaš šta, uvijek sve izvrneš kak ti paše, uopće me ne slušaš!
Remi – Pa, fala Bogu, mislim, to se tak radi
Ink – Onda uopće nemamo svrhe razgovarat, kužiš, tak ćeš ti to sve okrenut.
Remi – Oćeš da ne pričamo više?
Ink – Znaš šta, kako god oćeš
Remi – Evo, sad ozbiljno te sad pitam oćeš da ne pričamo više?
Ink – Kako god oćeš. Meni se više ne da ovak se zajebavat sa svim tim, kako god oćeš
Remi – OK, još bolje, nema problema
Ink – Ajde
Remi – I sam ćeš tak otić?!
Ink – ‘Đenja!
Remi – Ajde bok


loading...