Kendi – Dr. Džekil Mr. Hajd

Tekst pesme

1. oktobar 1989
Svuda mrak, ali ima nekog osim mene
Postoji način da utvrdim
Ko se još krije to u majčinoj utrobi
Moj brat blizanac, istog dana začet
Ali majka prioda je izabrala jačeg
Najjači opstaju, guraju do pobede
Mor’o sam da ga pojedem
Ooon od tada živi u meni
Ooon širi nemir, ja sam prilično nevin
Za sveee, branio sam se
Al’ nema dokaza ni opravdanja za takve postupke
Dok porota ne prihvati fenomen dvostruke, ličnosti ali ne ne ne
Moj gospodar i lutkar, podstanar iznutra
Kockar koji muti do poslednjeg minuta
Ustaje u sumrak i ostaje do jutra
Ostavlja mi rusvaj kad osvane sutra
On za trenutak
Postane brutalan
Osoba mutant
Monstrum i utvara
Prič’o sa psihologom sve zapisiv’o olovkom
Al’ ništa nije pomoglo, on je i dalje tu

REF.
Evo me stižem, tvoj fiktivni brat
Obrćem dobro u zlo, pretvaram javu u san
Ahaaa, seoba desiće se kad tad, deoba ćelija a do tada
Bićemo jin i jang, Dr. Džekil i Mr. Hajd

1.oktobar 1989
Naša draga majka ne zna kakav nosi teret
Protiv tebe da se borim, ne bojim se
Al’ sam agorafobičan, plaši me samo spoljni svet
Želim da zauvek u nekom parazitiram
Prikrivam od ljudi koji misle da sam fiktivan
Da se rodim mesto njega ne bi imalo poente
Pustio sam da me pojede
Ooo, od tada živim u njemu
Spavam prvu, drugu smenu, pa noću stupam na scenu
Da su znali šta se događa da porođaj oslobađa
Polu-đavola bio bi pobačaj ali ne
Oni vole svog jedinca, ljubimca i mezimca
Ne znajući da se u njemu krije ubica bez lica
Samo crne rožnjače
Kao Roršahove mrlje, živo mrtvorođenče
Zreo za ludnicu, lucidan sam
Trbohozborac što bunca kroz san
Samoubica um suicidan
Noću mesečari ulicama
Podvojena ličnost, Edvard Norton iz Primal Fear-a
I dalje traje al nema mnogo do kraja filma
Ne bi nas više zadržavao žive
Uzeću žilet, prerezaću nam žile

REF.
Evo me stižem, tvoj fiktivni brat
Obrćem dobro u zlo, pretvaram javu u san
Ahaaa, seoba desiće se kad tad, deoba ćelija a do tada
Bićemo jin i jang, Dr. Džekil i Mr. Hajd

Tačno u ponoć sam stajao na vratima
Otvorio je čovek, duga brada, crna mantija
Krv je šikljala niz grkljan
Uzviknuo je “Gospodine ovo je crkva”
Klečeći sam zagrlio oltar
Pod oslikanom kupolom otvorio se portal
Bljesak munje duž kapitela stubova
Držim se za stomak, sa stegnutim zubima
Muka mi je, muti mi se vid, vrti mi se u glavi
Plafon crkve u beskrajnoj spirali
Priviđaju mi se stvari, povraćam
Al’ k’o da onog đavola oslobađam
Jer bolje mi je bacam pogled na pod
I vidim fetus sa mojim likom (to je on)
To je on nakon tolkih ubistava
U slowmotion-u portal ga usisava
Čuje se hor anđela pevaju čudnu pesmu
Bogorodica plače krv, stubovi se tresu
Naslonjen na fresku, al ruka mi propada
U četvrtu dimenziju, gubim tlo pod nogama
I dalje ne znam dal je to bila stvarnost ili san
Al’ jedno znam, svako od nas
Je pomalo Dr Džekil, pomalo Mr.Hajd


loading...

loading...

Nedavno dodato