Marčelo – Čep

Tekst pesme

Čep, ja sam čovek čep i nisam superheroj, nego žrtva

Kada otvaranje duše ima zvuk otvaranja flaše
Zna se, razgovor će tu malo šta da spase
A i šta da joj kažeš, reči iščašene od čaše
Što očas na očaj zabazde, slome se i zgade
A mali je sad prvi razred, sluša, ćuti, trpi, šta će
Svađe i čarke mame i tate, i uvek ta reč: pare, pare
I nisu izvor sreće, tako učio si ga, ćale
Ali tamo gde ih nema, nesreća još kako naraste
Ti bi zagulio članke, ali ti nisi član stranke
A sad ti vezu traže čak i da bi radio kao šanker
Samo stid, beda, diploma bleda, kraj s krajem
tome kraja nema, i ajde ti i žena, kako mali da nema
I drobi ga taj tajac kad zajmi da vrati zajam
Njeno ćutanje mu gora kazna no kad preti gazda stana
Raspori se, kožo, da vrisak izađe naglas
Evo opet – kafana, opet u ruci je čaša
Ali tada – crni čovek, tople oči, lepa reč
Kaže “Vidi, nije kraj, imam plan, imam sve
Azerbejdžan, građevina, malo mučno, ali keš
Evo ruke, samo reci da li hoćeš, da li smeš”

REF 1.
I kao kada izvučeš čep, iscure očaj i bes
Po stolu prosu se jed i poniženje i žeđ
Da učini se baš sve, samo kad bi znao šta
Čoveče dobri, nebo mi te šalje, ti si spas
Jer više nemam kud, a ako padnem ja
Šta bi tek oni tad, to samo Bog zna
Učinio bih baš sve, samo da imam šta
Druže moj, nebo te šalje za spas

Baku, mnogo ljudi što spaja ih isti jad
Ista glad, iste oči, ista volja da spasu stvar
Ali ovaj obećani grad bar miriše na nadu
Sagradiće život dok budu gradili tu zgradu
Doduše, njih dvadeset u sobi, bez struje
Ali to je valjda privremeno, sve će to bolje da bude
I malo je čudno što svaki pasoš im je uzet
No dobro, birokratija, radne vize, šta je – tu je
Dani teku, evo već jedan mesec, samo jedan toalet
A njih je devedeset, sendvič u crnoj kesi, onoj kao za smeće
Struje i dalje nema, samo ovo tanko ćebe
Malo il’ nimalo sna, a radnih sati petnaest
Psuju ih, grde, jednog čak i tukli u besvest
Nemaš ni dana da daneš, jer kazne te čim staneš
A one dobre plate samo kasne, i kasne, i kasne

REF 2.
I sad znam, sve laž je, slagao si me, brate
Došao da ih spasem, sad oni meni šalju pare
Bez pasoša, bez hrane, bez dostojanstva i nade
da odavde uopšte živu glavu čitavu ikada spasem
I opet nemam kud, a ako padnem ja
Šta bi tek oni tad, to samo bog zna
Ćuti i trpi sad sve, sve poniženje i jad
Šta si mi to uradio, mislio sam da si spas

Znao je da sad je već pitanje žive glave
Kad kolegu uze infarkt, jer mu ne dadoše da s radom stane
Skupljaše pare da nekako telo kući vrate
Strepeći da ni sami drukčije neće otići odatle
Jer svako ko se bunio, osim novčane kazne
Beše i do krvi mlaćen, s pretnjom da je zadnje
Policija ne haje, ti si roba, robe, neka te
Ko zna ko je sve umešan, tek užas ne prestaje
Ali onda to, odjednom, puče sve
Tokom noći, neki čovek reče “Krećite
Samo ovde potpiši da je dobro sve
Da ti je plaćen keš i da sve beše fer”
I tako to sa svakim pojedinačno
Onda mu baci kao psu neku siću na pod
Potom sve njih u kombi, k’o da je tor
Аerodrom, i to beše to

To, zar je to sve, gde je kraj, šta je posle
E pa vidiš, tu je problem, sad i priča ima svoj čep
Ti ljudi, sad su ovde, oni ćute, jer se boje
A tamo negde, crni čovek u ovaj košmar vodi nove

REF 3.
Ali onda kad izvuče se čep, cureće očaj i bes
Po stolu prosuće jed i poniženje i žeđ
Da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta
Samo kad bi neko stvarno začuo taj njihov glas
Čuo bi očaj i bes, jed, poniženje i žeđ
Da učini se baš sve, samo kad bi smeo šta
Samo kad bi smeo da… samo kad bi smeo da
Samo kad bi

Čep


loading...