Uvik kad te se sitin proplače zora
U grlu zastane rič najlipša moja
Svaki put kada mi život pokida i zadnje mriže
Tvoja ljubav me čuva iz nevolje diže

Uvik kada mi more ispara dušu
Bez vitra ostanu idra što tebi me vuku
Kad tilo je ladno ka stina u srcu uvik te ima
Dalmacijo, tebi nosi me plima

Bez tebe ja san mornar bez sriće triban u kraj
Bez moji škoja sunca i mora ne znan za raj
Život bi da da opet te ljubim
Fali mi pisme i dobri ljudi
Dalmacijo