Nina Romić – U mom malom mraku

Kako sam zalupila sinoć vratima
Moja mala soba dugo je i tiho drhtala
A tvoje divno lice, sa druge strane
Pod upitnicima

Oprosti, katkad se ponašam kao da je
Petnaest godina u zraku
U mom malom mraku

A plesali smo dugo, uz nepoznate
Boje metalnih reflektora
Kad si rekao ‘ajmo se izgubiti
Djevojko odavde skočiti u
Tamu

Ako uspiješ zalediti trenutak volim te
Ali sutra me ne spominji molim te
Ali sutra me ne spominji jer ne postojim
Volim te

Žice sad trepere dok sunce se gasi
Ma jel moguće da je nebo ovako
Izbodeno u ovaj sat
Zatamnjena polja iznad naših glava
Progovaraju

Oprosti, katkad se ponašam kao da je
Petnaest godina u zraku
U mom malom mraku


loading...

Napisi komentar