U plav letnji suton, krenuću na staze
Hoću bockan žitom, da kroz sitnu travu
U njenoj svežini moje noge gaze
I da vetar kupa moju golu glavu

Bez misli, bez reči, pozvan od daljina
Kad beskrajna ljubav osvoji me trenom
Na put ću da pođem, poput ciganina
Kroz Prirodu – srećan k’o sa nekom ženom