Sivilo – Nedodirljiv feat. V.I.P.

REF. (SIVILO)
Bože povedi me
Do samog vrha planine dovedi me
Na tron za koga bitke bijem sjedni me
Da vide da niko ne može da povrijedi me
Jer sam nedodirljiv
Ne, ne možeš da dotakneš što ne možeš da vidiš
Jer sam nedodirljiv
Ne možeš da dokatneš što ne možeš da čuješ

REKSONA:
Često sam se rukov’o sa sopstvenom senkom
oćima na uglu dobru robu lošom sek’o
Al’ nisam ček’o, kroz scenu proš’o ko tenkom
Sada posle mog imena ide eho
Rime sa vrha piramide što traju večnost
Svaki album k’o best of
Ne, niste mi na tragu, ja sam odavno nest’o
Sranje odavno prest’o, ti i dalje k’o da hodaš u mestu
I zvučiš pomalo besno
Jer nisi okružen svom tom lovom i seksom
A veliki grad, za ljubav glavno prodajno mjesto
I kad stigneš do Boga i on bi da proda nešto
Egzorcizam na bitu, demone pohvatam vešto
Zakopam duboko, metara 600
Ispod ovog gde smo sad
Groblje Jehova, đubrište grehova gde smrad je nesnosan

REF. (SIVILO)
Bože povedi me
Do samog vrha planine dovedi me
Na tron za koga bitke bijem sjedni me
Da vide da niko ne može da povrijedi me
Jer sam nedodirljiv
Ne, ne možeš da dotakneš što ne možeš da vidiš
Jer sam nedodirljiv
Ne možeš da dokatneš što ne možeš da čuješ

SIVILO:
Bože pomozi, ove cipele na nozi
I milje što s njima pređem ne želi niko da nosi
Jer teške su pa kad kleknem izgleda im k’o da prosim
Ja se samo molim i nadam nogama bosim
Jer trebam hodočašće preko crnih planina
Trebam naći sreću a sreća znači daljina
Do koje je bolno doći, biću pun ogrebotina
Jer mi yemlja nije meka a još dalje mi je Medina
Daleko su mi crkve i svo zlato u njima
Bliži mi je siromah što zlatom naziva sina
Za koga bi i krao samo sin da mu ima
E to je motivacija koju imam kad snimam
Bit k’o hleb, flow k’o vino, pjesme k’o liturgije
Što krše šestu zapovijest jer svaku strofu ubijem
To ubija repere što su sami sebi sudije
Jer ne zaslužuju vrh k’o crkva na vrh Rumije
Daj miči to jer jedini imaš pravo da sudiš
Postavi nekog iskrenog koji stvarno se trudi
Pokaži da te ima kada misli da te gubi
Ti jesi velik, al’ veliki mogu bit’ i ljudi (samo daj nam šansu)

REF. (SIVILO)
Bože povedi me
Do samog vrha planine dovedi me
Na tron za koga bitke bijem sjedni me
Da vide da niko ne može da povrijedi me
Jer sam nedodirljiv
Ne, ne možeš da dotakneš što ne možeš da vidiš
Jer sam nedodirljiv
Ne možeš da dokatneš što ne možeš da čuješ

IKAC:
Pogledaj u oči, dobro reci mi šta vidiš
Da li ti je jasno dal’ smo čisti, pred sobom
Možeš li sad podneti tu istinu
Novi Bog ovog sveta, zovi me Lirisus
Don’o bih vam večno pokajanje
Ali previše je prljavo to sranje što ga radite
I surovo je ono gde smo živeli pa postali svedoci
K’o Jehovini, neprospavane noći
Zauvek su ostavile traga na nama
Nekad horor, nekad san, nekad java
I dalje plaše me te senke potajno iz mraka
Što šapatom me tihim nevino pozivaju na vrata pakla
Ostao je san pa sam zakleo da živim
Dok ulazi mi dah koji mili mi u telu
Kao vetar koji miriše na svetlo
Kao sreća koju volim kada vidim je u getu
Dušu nisam prodao al’ možda bih da umem
A možda bih pre voleo da umrem
A možda bih radije da zakunem se odmah
Da ću ostati na zemlji kao monah, zauvek
I pamtićete dela, možda slušati te pesme
Dok sveta je i veka, dok vas đavo ne odnese
Jer prestati se ne može i ne sme
Nek dušmani pobesne, naši ostanite gde ste

Izvođač:

Album:

Napisi komentar