Smoke Mardeljano – Intro

Moje rime doživljavaju svi koji preživljavaju
Kada spavaju, panduri sanjaju jer valjaju
Ustaju kad padaju, kad potonu izranjaju
Iako su sa ulice, lepo se izražavaju
Mnogi se stavovima nadmenim izdvajaju
Al’ nije fora u kurobecanju i ponižvanju
Neko odavanju, deljenju i pomaganju
I stvarno ne znam zašto tuđoj nesreći se nadaju
To nije moja misiji, tim se putem ne krećem
Iako đavo tu je i na svakom ćošku presreće
I umem da se oduprem, suštinu pronađem
Najveća sam sranja proš’o kad sam bio mlađi
Ja sam, godine mi ne daju, da sa mozgom friknem
Nemam ideale i poštujem principe
I naučen sam da u očima prepoznam muku
Veruj znaću ko si, samo mi pruži ruku

Gledam ljude oko sebe, pratim njihove signale
Pa dušmani ne mogu da mi rade iza đale
Jer na voždovačkim ulicama sticao sam znanje
Ko je za šamare, ko je za poštovanje
Pa sad prepoznam čoveka, osetim i smrada
Nanjušim i akciju u kojima se pada
Ja sam navik’o na bol i znam šta je beda
Ali gore gledam i kad pada kamenje sa neba
Ovde ne postoji pravda, odavno je nema
Gledam narod koji robuje u logoru sistema
Sve gora su vremena, pohlepa preovladava
U paktu je sa sujetom da budu veća stradanja
Zlo se time hrani, al’ nikad se ne zasiti
I ako se ne držimo, sve će nas pregaziti
Jer samo pravi ratnici snađu se u mraku
Zato moraš dati poštovanje ovom bratu

Napisi komentar