Među Savom, Dunavom i Dravom
Uvik nigdi kraj neke granice
Živili su od vrimena davnih
Naši stari Šokci i Šokice

Naši stari, naši stari
Šokci i Šokice

Za drugog su uvik ratovali
Od Tirola pa do Galicije
Težačke su kosti ostavljali
Snivajući ravni Slavonije

Naši stari, naši stari
Šokci i Šokice

Iz grobova naših pradidova
Mlade klice opet će izrasti
Ovdi ćemo zauvik ostati
Naša grana ne može (smije) propasti

Naša grana, naša grana
Ne smije propasti