357 – Njena

Tekst pesme

Ej jadan sam i bedan kad me ovoliko zabodu u zemlju
Kad mi svo korenje počupaju pre toga, pa me nasade k’o štap
Kako mi niko ne kaza da zamotam srce u ljusku
Da namažem oči garežom i ćutim dok govorim
Ko li me natera da svetlim u ovoj močvari
Pa zalutah tako duboko da me blato zamrači
Ej, da li je dan ili je noć
Ni bube ovde ne zuje, samo sećanja zveče o zidove
Ni ruke dići ne mogu, da oponašam vetar na licu
Koje ne znam ni da li je moje

Imao sam, više nemam, dadoh i padoh
U Boga znam i njegovo čekam
Ako i ti čuješ tišinu, podaj mi ruku kad pođem visinu
Da ne idem sam u ono što znam
Kad otvore rajska vrata, da vidim gde sede brat do brata
I majke i sestre i očevi stari
I osetim ukus suštine u stvari
Pogaču vruću i kajmak za dušu
Sa izvora lonče, što sipam u sušu
Peska života i zrno vremena
Da prestane ružna uspomena

Ej njena, ružna uspomena

Ej, jadan sam i bedan, kad me ovoliko zabodu u zemlju
Kako mi niko ne kaza da umotam srce u ljusku
I ćutim dok govorim


Izvođač


Muzika:
Tekst:
Aranžman:

Nedavno dodato