357 - Sad

Rođeni smo isti, pod kapom nebeskom nosimo isti znak Znaš da je život jak, svako želi da ubije neki strah Znam za jedan plan da ne svane dan što ga skroji neko bolestan Da nam pokaže put do hada, proklet bio Rekoh mu nikada! Braća i sestre bez pameti prave Izgubiće duše, ljubav, sreću i glave na obali čežnje Vodu ne vide' piti,vodu gazim do pasa, vodom stadoh se miti Biti sve u jednom je želja, to je frka i panika mojih Neprijatelja, jer samo znam za suze i snove i glavom Da razbijam okove. O čemu se radi kad sve ti se gadi Ukus krvi i zemlje novo stablo se sadi, dok ploča se Vrti od života do smrti, ne treba škola da osetiš bola Kažem moja mladost puna života, nova era je, čeka Zar da gine od skota, biti smrznut, biti dim Biti nešto što nije film mir biću miran u njemu Pravdu neću da tražim, pravde ima u svemu hoću dobro Neću zlo ej čoveče to je to Dosta je dosta jaki' ko stene Ne dao Bog da lavina krene, grešni da vide što činiše vazda Što hteše da pokažu ko je gazda Mašta moćnih i glupost malih Samo zna udri, tuci, razvali, bajke za decu od šlajma i bluda Znakovi svuda a pitaš me kuda tuda gde je počeo vek Hoću da hodam kao normalan čovek Vreme leti a pitaš me kad kako kad sad