U duši nam je nemir, na licu nam je osmeh
U vama prezir, u nama podstrek, da
To je geto, ulični kontest
Sećanja blede, a gajbe su nam trošne
Godine su prošle, kažu glup si ako si pošten
Seljak nema hleba jer prazne su nam krošnje
A na mojim sveskama stranice su oštre
Previše je tvrdo sranje, rime nisu posne
Kocka, iluzije, lažni glamur
Okruženi time pa sam iskulir’o pravdu
Mi pripadamo čoporu – vi pripadate stadu
A slabe neću svrstati u porodičnom stablu
Naše cure lože se na pradu
Ali ovo je Kuršumlija, nisu u Milanu
Ja samo gledam dok se vozimo po gradu
I palim spravu, a sanjam da novac trljam o bradu

Bacio sam sve betonke, sklonio se sa betona
Pa su mi omražene Ioma, Diadora i Beltona
Danas oko stomaka nosim pojas šampiona
Možda zato čuvam pita, a ne bretonca
Od ulice do novca, tim putem vodi mozak
Uspeću samo ako prestanem da se kockam
Brate, brate, ja nikad nisam bio klošar
Ali viđao si me kasno po gradu, ako se ne proda sva roba
A neki slušali su Bora Bora
Danas im spustim slušalicu kad zovu da kažu da sam dobar
Jednačina je prosta, oni ne znaju za obraz
A Brut ne zna kad je dosta
Imam mnogo toga, momak iako na prstima desne ruke
Brojim sva materijalna dobra
A riba mi je bolja nego Anica Dobra
Sve su žene kurve, to mi je rekla i ona
Ponekad bolje razmislim kad srolam
I kad iz stana širi se taj sivi oblak
Uvek sam znao šta volim, šta moram
Ovih dana ne stižem da odmorim od posla
Možda mi je zato skuplja garderoba
U 21. veku ljudi nemaju snove
Svi bi novce, gledam te šablone
Samo veliki ljudi dođu do velike love
Ulice ih spremaju za to, a majke ih rode
Mnogi su izgubili svoje živote
Dok su gledali da drugima bude bolje
Samo veliki ljudi dođu do velike love
Razmišljaj o tome, brate razmišljaj o tome