Mislila je da su oblaci kiše
Sivilom pritisli zidove sobe
A njene suze su mutile bode
Iz koji brodovi davno otploviše

Kako život izgubi smisao
Kad pojavi se pitanje “Zašto”
I sve je pusto k’o prazna misao
Jutro je, a nekom je since već zaslo

I tiho prekriva je
Žuti pokrov svih godina
To je samo lišće

Minulih jeseni – to su samo magle
Minulih jeseni – to je samo
Strah

Odsanjala je sve divne snove
Zaboravila laku noć
Zašto sve reči tako bole
Kad najčarobnija izgubi moć

I gledaju je zbunjene slike
Fotografije sunčanih dana
I uramljene kao da dišu
Svakim dahom pišu reč “sama”

I tiho prekriva je
Pokrov svih godina
To je samo lišće

Minulih jeseni – to su samo magle
Minulih jeseni – to je samo lišće
Minulih jeseni – to su samo magle
Minulih jeseni – to je samo
Strah