Kao oluja kad Dunav stigne
Na valu svaki čamac kad digne
Tako je stigla do našeg sela
Priča o vrancu starome neznancu

Al’ ‘ajmo redom što kažu ljudi
Imali mi smo konja i ždrijebe
I u po posla znali smo stati
Kada potrči samo za sebe

Putuju i oblaci kao teški koraci
A sve moje radosti vrijeme odnosi

Skidali oka nismo ni poslije
Jahat je samo smio samo ko znade
Bio je vranac sa dvije duše
Jedan od onih što cigan krade

Još pamtim kad bi prošli kroz selo
Zadivljen pogled voljene žene
I tugu kad je otišla s drugim
Bio je stvoren za uspomene

Putuju i oblaci kao teški koraci
A sve moje radosti vrijeme odnosi

A život gazi korakom svojim
Sve stigne lako lijepo i ružno
Dođoše jednom od nekud stranci
Da vode vranca bilo je tužno

Al ko da tuge nikada dosta
Znao je dobro kuda su pošli
I kao gromom pokošen pao
Oblaci crni tuda su prošli

Putuju i oblaci kao teški koraci
A sve moje radosti vrijeme odnosi

A otac kad je čuo o tome
Pustio suzu za vrancem šta će
Pogleda u nas i samo kaže
Nemoj da vidim da netko plače

Ponekad nebom proleti sjena
I ko da čujem njega u kasu
Viknem mu samo polako mali
Znam da me i sad pozna po glasu