Odmah iza ponoći
Dolaziš mi tiho ti
Iz svog sveta grehova
Dolazi moj Jehova

U crnom plastu greha svog
Vreba kao mačka on
Propinje se, izvija
Vatrom me obavija

U grudima traži zlato
Za to bi i oči dao
Al’ krijem ga ispod brda
Neće ga naći

Da preplovi sedam mora
I preleti devet gora
Da traži još mnogo više
Neće ga naći

U prvom čašu mislim ja
Da hrabra sam i da ga znam
Da mogu ga nadmudriti
Varkom ga opčiniti

Sve dok me ne dodirne
Tad uzbudi mi zmije te
Vrelih ženskih prstiju
Predajem se, ima me

U grudima traži zlato
Za to bi i dušu dao
Pliva u žutom blatu
Neće ga naći

Da preplovi sedam mora
I preleti devet gora
Da traži još mnogo više
Neće ga naći

U mrklom mraku on i ja
Jedno naspram drugoga
Gde su dani ljubavi
U sta se pretvorili

U sedmoglave azdaje
I sve barske duhove
Što lete svud po sumama
Podvodnim dubinama

U grudima traži zlato
Za to bi i oči dao
Odjednom se greha boji
Ljubavne kazne

Da preplovi sedam mora
I preleti devet gora
Da traži još mnogo više
Neće ga naći

Lagano noci dođe kraj
Kroz okno čujem zore dah
Vidim gde se primiče
S telom kao vreteno

Oko vrata vezuje mi
Mesečeve pantljike
I ko kamen baca me
U podvodne vrtove

Dok lebdim po dubinama
On vec je na planinama
Ka svom svetu grehova
Beži sad moj Jehova

Na dnu tad videh čudan, lep
U belom prepun žena svet
Belih i mirišljavih
Podvodnih i providnih

Rusalke, vile rečne
Vas molim da primite me
I date mi snagu
Da prebolim što pre

Da idemo svud na brda
Igramo sve do jutra
Da ljubav pokopam svoju
Znam da je kraj

Rusalke, vile rečne
Vas molim da primite me
Na brda do živog peska
Njemu je kraj

I mrtav on traži zlato
Što nikad ga nije naš’o
Rusalke, znajte, u strahu
Njegov je kraj