Disciplina kičme (od 1995. nastupa pod nazivom Disciplin A Kitschme) je rok grupa osnovana krajem 1981. godine. Osnovao ju je basista Dušan Kojić – Koja neposredno nakon raspada novotalasne grupe Šarlo Akrobata. Osnovao ju je sa bubnjarom Nenadom Krasavcem – Keletom (dotadašnjim menadžerom „Šarla“, pre toga u sastavu „Urbana gerila“).

1981—1982.

Prvi Kojin pomen grupe „Disciplina kičme“ je zabeležen u novembru 1981. u intervjuu za domaći muzički časopis „Džuboks“. Na prvoj probi grupe, pored Koje, svirao je kao drugi basista i Srđan „Đile“ Marković (pre toga u sastavima „Radnička kontrola“ i „UKT“), ali, Koja je odmah odlučio da grupa funkcioniše kao duo u minimalističkoj postavi bubanj + bas. Tokom 1982. godine došlo je do izmene bubnjara, jer je Kele otišao u vojsku, a za bubnjeve je seo, tada sedamnaestogodišnji, budući beogradski glumac Srđan Todorović – Žika.

1983—1986.
Nesvakidašnja postava i neobična muzika su vrlo teško nalazile put do izdavača. Debi album „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno“ su odbile skoro sve izdavačke kuće, a konačno ga je sa zakašnjenjem objavila slovenačka diskografska kuća „Helidon“ početkom 1983. godine. LP je izašao u tiražu od 5001 primerka i brzo nestao sa tržišta. Deo materijala sa prve ploče Discipline kičme ujedno je predstavljao i deo neobjavljenog repertoara grupe Šarlo Akrobata: pesmu „Pečati“ je Šarlo Akrobata izveo uživo na „Rokenroleru“ RTB 1981. godine, a sačuvan je i neobjavljeni demo snimak Šarla sa pesmom „Mozak“. Za pesme „Ti znaš da tvoja soba ima četiri ugla“, „Uživaj“, „Zgodne kretnje“ i „Javno veselje“ se na osnovu stila takođe sumnja da su nastale u vreme grupe Šarlo Akrobata. Sa debi albuma pesma „Nemoj“ se jedina probila u medijima. Produkciju albuma su radili Koja, snimatelj Toni Jurij i Nebojša Antonijević (Partibrejkersi), potpisan kao Riki Rif. Kasetno izdanje albuma „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno“ se pojavilo 1987. godine u izdanju privatne firme „Slovenija“ Borisa Furlana.

Sledeći projekat grupe bio je EP „Ja imam šarene oči“. Snimljen u septembru 1983. godine u studiju „Druga Maca“ u Beogradu, ovaj mini-album predstavljao je logičan nastavak debija u pogledu zvuka i produkcije. Jedina novina bila je duvačka sekcija u pojedinim numerama u vidu gostiju, ali je „Disciplina“ zadržala prepoznatljiv pank-fank stil ustanovljen na debi ploči. EP „Ja imam šarene oči“ predstavljao je još veći izazov u diskografskom smislu, kada se konačno pojavio u prodaji sa dve godine zakašnjenja, 1985. godine, u izdanju slovenačke privatne kuće „Dokumentarna“ i uz finansijsku pomoć časopisa Rok. Tiraž je ponovo bio mali, a jedina numera koja se vrtela po medijima je bila pesma „Novac neće doći“.

1987—1992.
Suočen sa velikim čekanjima, niskim tiražima i problemom golog preživljavanja na osnovu sopstvene muzike, Koja se u vreme objavljivanja EP-a „Dečja pesma“ odlučio za radikalne izmene u zvuku i imidžu grupe. Uzevši za sebe pseudonim Zeleni Zub, Koja je napustio dotadašnji stil i minimalističku postavu u vidu dueta i, uvodeći duvačku sekciju u grupu, preusmerio Disciplinu kičme u novi pravac, koji se može okarakterisati kao mešavina fanka i repa uz veliku dozu humora. Ovom izmenom završena je prva faza rada grupe i započeto novo poglavlje, koje će trajati sve do Kojinog odlaska u London u januaru 1992. godine. U ovakvoj postavi, „Disciplina“ je postala prava scenska atrakcija, a album „Zeleni Zub na planeti dosade“ je doneo grupi prvu popularnost van uskih krugova okorelih obožavalaca.

Londonski dani

Koja je u Londonu naziv grupe transkribovao u „Disciplin-A-Kitschme“ i pokušao da se probije na svetskoj muzičkoj sceni. Okupio je trio (bubanj, bas i glas) sa kojim je uskoro snimio tri albuma, ali nijedan od njih nije postigao zapažen uspeh van Srbije.

Povratak u Srbiju
Koja i londonska postava došli su u Beograd 1996. Tu su održali nekoliko povratničkih koncerata, promovišući album „I See Myself On CCTV“, a publika ih je dobro primila.

Godine 1999, beogradska izdavačka kuća Tom Tom Music je na jednom kompakt-disku objavila album „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno“ i ER „Ja imam šarene oči“, dodavši kao bonus pet do tada neobjavljenih snimaka sa koncerta u Zagrebu iz 1982. godine. Ovaj kompilacijski disk („Ove ruke nisu male…1“) zaokružuje i predstavlja prvu fazu rada grupe u celosti.

Izvor: Wikipedia