Dunja Ilić je rodjena 10. septembra 1991 godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Trenutno studira dva fakulteta: Političke nauke, smer medjunarodni odnosi i Kulturu medija. Potiče iz porodice intelektualaca od majke Mirjane i oca Jovana, a ima i brata Tijana. U osnovnoj školi bila je izuzetno popularna, ali kako kaže ne kao princezica iz fine porodice već kao neobuzdana buntovnica. Išla je na hor i dramske umetnosti ali je paralelno razvijala svoju kreativnost i već u tom dobu pridobila simpatije okruženja smelim idejama.

Sa petnaest godina Dunja je snimila dve pesme i napisala knjigu „Ludački pogled“. U šesnaestoj godini napisala je još dva romana „Vatra“ i „Ima nešto što mu nije rekla“, ali kako joj se u tom periodu roditelji razvode, a romani sadrže dosta autobiografskog odustaje od objavljivanja istih i pored insistiranja izdavačkih kuća da se romani objave i pojave na sajmu knjiga te godine. Okreće se školi, zavrsava dva razreda gimnazije u jednoj školskoj godini i odlučuje da konačno ispuni sve svoje želje…

Malo nakon toga na mnogim kanalima mogli smo videti Dunju kako u jednom od najboljih spotova koji su ikada viđeni na našim prostorima leži u belom kovčegu i otvara oči. Njenja prva pesma izazvala je famu… Svi su čuli za „Bidermajer“ i stihove te pesme „Ti bi da me sahraniš živu, pa da u belom odelu se pojaviš, dok mi se smeješ na opelu bolje lezi jer ja ću ustati…“ Dunja Ilić postaje sa samo jednom pesmom jedna od najvoljenijih i najomraženijih javnih ličnosti. Negativni komentari uglavnom su okrenuti ka tome da je pesma morbidna, na šta je Dunja izjavila: „Ja jesam malo mračna, pesma nije posvećena nijednom muškarcu jer me nijedan nije povredio, govori o prijateljima koji su me povredili, pesmu ne treba shvatiti bukvalno, ali da, jesam sujetna i osvetoljubiva…“.

Fama oko “Bidermajera” taman je prošla kada Dunja na poznatoj manifestaciji „Beogradski pobednik“ dobija nagradu za najperspektivniju zvezdu… Sava centru se predstavlja kao “Domino dama” noseći šokantni, providni crveni triko. Uskoro Dunja počinje da se sve češće pojavljuje u novinama i na televiziji… Šok oko provokativnog nastupa ne jenjava ponovo je kude i hvale, a Dunja odgovara: „To je uradjeno da bi se privukla pažnja, i privukla sam je, a za negativne komentare baš me briga…“.

Malo nakon toga Dunja najavljuje da će izdati svoju četvrtu knjigu o kojoj je rekla: „Mislim da je zaslužila da ugleda svetlost dana, jedan od razloga zašto ovu knjigu izdajem a prve tri nisam jeste taj što u ovoj autobiografija leži samo u karakteru devojke o kojoj pišem a nikako u situacijama kroz koje ona prolazi…“. Nedugo potom grad je bio pun bilborda sa Dunjinim likom, a na njima poruka koja je najbolje opisuje… MISTERIJA… Malo nakon toga izlazi Dunjin album prvenac sa deset pesama. Publika prepoznaje blisku povezanost izmedju Dunje koja se može opisati kao devojka sa osmehom na usnama i tugom u očima i teških tekstova koji na kraju ipak nose pozitivnu poruku.

Kroz moćne stihove pesama u kojima Dunja peva o sebi kao što su „Ja zla heroina mesto krvi vino bi popila, samo kada bi kraj tebe život živela ova dobrota u meni bi preživela…“ ili naslova pesme „Ceo vek sam starija“ za koji je Dunja izjavila da opisuje ono kako se ona oseća, zadobija poverenje i album je prve nedelje prodat u šest hiljada primeraka. Dunja je na to izjavila: „ Drago mi je što je publika u mojim pesmama prepoznala emocije, jer ja ne pravim hitove, ja pišem i pevam svoj život i emocije…“.

U jednom intervjuu nakon toga na pitanje odkud toliko težine u njenim pesmama ona je rekla: „Život me nije mazio, bolje što sam uzela olovku u ruke nego špric…“. Naravno da je bolje… U intervjuu ze jedan internet portal izjavila je: „Živela sam burno, živim i živeću…“ ali samo toliko je želela da kaže o svom privatnom životu uz izgovor: „ Kada sam pričala o svom životu govorili su mi da izmišljam savremenu bajku, tako da ću nastaviti da pevam o njemu kroz razne metafore ali ne i da pričam…“. I to joj je pošlo za rukom, ova lepotica ne govori o svom privatnom životu i ne odgovara na spekulacije. Ali možda nam i na to odgovori kroz neku pesmu ili njoj svojstvenu misterioznu metaforu… Za kraj mislim da cela Dunjina autobiografija leži u stihu jedne njene pesme: „Ne vidiš portret jedne žene što u dva dela gleda se, jedan deo plače dok drugi se smeje ali oba reći će, kad je teško a ti lepotice ustaj bre i bori se…“ Njena pojava nam definitivno govori da je to njena mantra, ona uvek ustane i bori se…

Tekst je preuzet sa zvanične Facebook stranice.