KUD Idijoti (Kulturno-umetničko društvo Idijoti) su bili pank sastav iz Pule. Osnovao ih je gitarista i frontmen grupe Sale Veruda 2.2. 1981. godine u Puli. Iako su u već poodmaklim godinama i dalje povremeno prave klupske svirke širom bivše Jugoslavije, dok rade na novom albumu pod radnim nazivom Zbogom Istro (Smrt ustašstvu). Pored Verude i pevača Tuste, postavu KUD Idijota sačinjavali su basista Bucalo i bubnjar Dejo.

Pored zvaničnog imena KUD Idijoti, grupa često koriste i neke druge nazive, kao što su Stare Pizde ili Majstori s` Mora.

Muzički novinar Petar Janjatović je o nastanku KUD Idijota napisao sledeće:

„Legenda kaže: „O približnom nastanku grupe KUD IDIJOTI govori se svašta, ali najtačnija je ona priča kada je Broj Jedan došao kod Saleta i rekao mu: Slušaj sinko, ja sam odveć star za te stvari, ali ako hoćeš moj savjet, nemoj ni slučajno uzet Frica za basistu…“.

Ipak, Sale Veruda, gitarista i osnivač Kud Idijota se nije obazirao na savet starog prdonje i dolaskom basiste Frica u grupu 1985. godine formirana je konačna postava koju su još činili pevač Tusta i bubnjar Ptica. I tako počinje priča o čuvenom bendu čiji slogan glasi „Kud Idijoti prođu tu trava ne raste“.”

Idijoti su nastali 2.2. 1981. godine u Puli, a prvu postavu su činili mladići oduševljeni muzikom Ramonsa: Sale Veruda, Davor Zgrabljić – Bucalo, Eđidio Roko i Marino Pjuko. Grupa je u početku svirala u malim prostorima i stalno je menjala postavu, u kojoj je opstajao samo gitarista i frontmen grupe Sale Veruda.

Do promene dolazi 1985. godine kada se grupa ustaljuje u svojoj klasičnoj postavi, koju su činili:

• Sale Veruda (gitara), koji se tada bavio uvođenjem drvenarije u brodove.
• Tusta Vokal, oženjeni tridesetogodišnjak i otac, koji je već prošao sve mladalačke gluposti (bio je hipik, stopirao po Evropi,…)
• i zaposlio se u Uljaniku (pulsko brodogradilište) na poslovima administracije. Međutim i pored toga i dalje je nosio dugu kosu i
• kožnu jaknu, izlazio na rokerska mesta, nadajući se da će uspeti da ostvari svoj san da zapeva u rok grupi.
• Ptica (pravo ime Dijego Bošućko, bubnjevi), u to vreme zaposlen kao električar u Uljaniku.
• dr. Fric (pravo ime Nenad Marijanović, bas-gitara), u to doba je radio kao noćni čuvar u ludnici.

Zahvaljujući Fricovom poslu Idijoti su došli i do prostora za vežbu, u posebnoj prostoriji u okviru ludnice u kojoj je njihov basista bio zaposlen. Pored njih tadašnju pulsku scenu sačinjavali su sastavi: Visoki napon, Gola jaja, Meseršmit, Spuns(The Spoons) i Problemi(koji su postigli kakvu-takvu afirmaciju). Redovnim nastupima kao predgrupa na koncertima koji su se održavali u Puli Idijoti su počeli da stiču svoje poklonike među tadašnjom omladinom. Od snimaka tih živih nastupa, rađenih skromnom tehnikom, sastavljen je materijal za njihov prvi album „Legendarni uživo“ objavljen 1986. godine. Izdavač je bio Boris Furlan koji je u Kopru osnovao nezavisnu diskografsku kuću Slovenija, a album, koji se pojavio na kaseti, sadržao je njihove udarne numere, među kojima se našla i obrada italijanske revolucionarne pesme „Bandjera Rosa“(„Crvena Zastava“) (koju su u to vreme izvodili i Pankrti).

Izdavanje tog živog albuma ih je pročulo širom tadašnje Jugoslavije i oni dobijaju poziv da naredne godine nastupe na Omladinskom festivalu u Subotici. Pored njih kao mladi i neafirmisani sastavi tada su nastupili Mizar, Grad, Indust Bag i Tužne uši, a Idijoti su u toj konkurenciji odneli pobedu. Taj trijumf im je dao dopunski podstrek i njihova karijera se od tada kreće sve uspešnijim vodama. O uticaju koji je na njih ostavila pobeda na jednom od najvećih demo festivala ondašnje Jugoslavije, govore i njihove kasnije izjave da ih je ta pobeda spasila od raspada. U okviru festivala objavljena je i kompilacija živih nastupa učesnika pod nazivom „Najbolji uživo“, na kojoj su se Idijoti predstavili pesmama „Za tebe“ i „Disko iz not Ded“.

Posle toga počinju da sviraju širom zemlje, a njihovi snimci napuštaju i prostore tadašnje Jugoslavije, tako da su pored nastupa u zemlji svirali i po manjim klubovima u Nemačkoj, Švajcarskoj i Italiji. Iste godine, kao predstavnici SFRJ, nastupaju na festivalu mediteranskih zemalja u Ređo Kalabriji, na jugu Italije. Prilikom njihovog nastupa došlo je do incidenta kada su italijanski karabinijeri koji su obezbeđivali događaj, upali na binu tokom njihovog izvođenja pesme „Bandjera Rosa“ i prekinuli nastup, najverovatnije isprovocirani refrenom koji glasi: „Živeo komunizam i sloboda“. Grupi je to donelo veliki publicitet, pa se taj događaj našao i u spoljno-političkoj rubrici „Politike“. Nešto posle toga su njihov koncert u Švajcarskoj prekinule besne feministkinje zato što je Sale Veruda na gitari imao zalepljenu sliku gole žene, pa su mu sprejem poprskale gitaru i pokrile golotinju. Tokom tog perioda izdali su nekoliko singlova „Bolje izdati ploču, nego prijatelja“, „Budimo solidarni s` bogatima“ i „Hoćemo cenzuru“, pošto njihov debi album niko nije hteo da objavi. U proleće 1988. kao prošlogodišnji pobednici ponovo sviraju na Subotičkom festivalu.

Tokom svojih čestih svirki po Nemačkoj, povezuju se sa vlasnikom male izdavačke kuće Inkognito Rekords i on im objavljuje LP „Bolivija r’n’r“ na kojem su se našli stari demo snimci i pesme koje su objavljene kao singlovi. Tek 1990. godine, pošto su ih odbile praktično sve izdavačke kuće u SFRJ, uspevaju da objave prvi pravi LP „Mi smo ovdje samo zbog para“ za ljubljanski Helidon zahvaljujući njegovom uredniku i nekadašnjem pevaču Buldožera Borisu Beleu. Na njemu su se pojavile pesme „Minijatura“, „Neću da radim za dolare“, „Kako to može“ i verzija pesme „Bandjera Rosa“ koja traje sedam minuta. Posle ovog albuma oni postaju jedan od najcenjenijih pank sastava u ondašnjoj Jugoslaviji, koja se u to vreme već raspada. Naredni album LP „Glupost je neuništiva“ izlazi tek u leto 1992. godine, posle dosta poteškoća i predstavlja najbolji album u njihovoj dotadašnjoj karijeri. Na njemu su se po porukama izdvojile pesme „To nije mjesto za nas“ (obrada britanskog pank benda Demob – “No Room for You”), „Pisma o Marinu, mari, moru…“, „Delamo škifo“, „Bepo vrati se“. Međutim usled raspada SFRJ, to predstavlja najgore moguće vreme za nastupe i objavljivanje albuma.

Razbuktavanje rata na prostoru SFRJ i avnojevske Hrvatske zaustavlja rad grupe i među njenim članovima se javlja ideja o okončanju njenog rada. Tokom tog vremena Sale, Ptica i Fric nastupaju sa sastavom LB Radnički, koji je svirao sličan tip muzike. U to vreme izbacuju svoj prvi CD „Tako je govorio ZaraTusta“ koji je predstavljao svojevrsnu retrospektivu njihove dotadašnje karijere i trebalo je da označi i kraj njihovog daljeg delovanja. Na njemu se našlo 18 numera koje je mahom Sale Veruda napisao u periodu od 1981. do 1985. godine. Sedam pesama su objavili ranije, sedam su snimili po prvi put, uradili su i dve potpuno nove („Ništa nije tako dobro da bi bilo dobro“ (koautor Franci Blašković) i „Kad bi naše MC, CD, LP…“), dok su dve bile pesme starih pulskih pank grupa Gola jaja i Visoki napon. Posebnu stranu albumu dalo je ubacivanje glasa glumca Ljube Tadića sa ploče „Odbrana Sokratova i smrt“ u pesmu „Io sono Ditatore“ („Ja sam diktator“), kao i dodavanje podnaslova „Šta hoće ti antifašisti“ u staru obradu italijanske komunističke pesme „O bela ćao“ („Ćao lepotice“) koja je na ovoj ploči propraćena zvucima male harmonike koja je bila nerazdvojni pratilac partizanski pesama. Album je propratila i turneja po nekim evropskim zemljama, kao i nastupi na festivalu Evro Vudstok u Budimpešti aprila 1994. godine i 10.10. u Ljubljani, kada su svirali kao predgrupa Ramonsima, koji su im bili muzički uzor.

Naredne godine su snimili album sa Blaškovićem i njegovim sastavom Gori uši Vinetu pod imenom „Istra ti materina“, posle čega su na deset koncerata po Istri otpratili Blaškovićev sastav, uz pratnju duvačke sekcije. Bez obzira na složenu političku situaciju u Hrvatskoj kojom je vladao desničarski HDZ i u kojoj se nije dobronamerno gledalo na javne istupe koji su se kosili sa zvaničnom državnom ideologijom, Idijoti su po, rečima Petra Janjatovića:

„Tokom ratnih godina stekli su status benda oštrog jezika i jasnih stavova koji se nije libio da i dalje svira sada nepodobne „Bandjera Rosa“ i „O bela Ćao“ držeći se, pored marke i dolara, svoje jasne devize „Pametnima ne treba ništa objašnjavati, glupani ionako neće ništa shvatiti“.”

Iste godine kada su uradili saradnju sa Gori uši Vinetu, objavili su novi samostalni album „Megapank“, na kome su se po različitom senzibilitetu istakle numere: „Fak d sistem“, „Božina“, „Ima li (ovdje) života prije smrti“, „Red i palice“, „Blago budalama“ i „Sjaj“. Kriza u zemlji i cvetanje piraterije širom Balkanskog poluostrva, navodi ih na odluku da prekinu da snimaju albume, već da sporadično izbacuju singlove. Tu ideju su krenuli da realizuju singlom „Fak“ za sopstvenu firmu Veruda singls, ali su uskoro prihvatili primamljivu ponudu firme Densing Ber za snimanje novog albuma „Cijena ponosa“, posle čega odustaju od daljeg izbacivanja singlova. Nakon tog albuma sledi koncertni „Gratis hits lajv!“ (1999), posle čega 5.11. iste godine bend napuštaju dr. Fric i Ptica, a na njihovo mesto dolaze Davor Zgrabljic – Bucolini (bas) i Kristijan Bijažić – Picek (bubnjevi), koga je kasnije zamenio Dejo. Posle petooktobarskih promena u Srbiji, KUD Idijoti su u decembru 2000. godine napravili koncerte u Hali sportova na Novom Beogradu i u Novom Sadu, čime su postali prvi muzičari iz Hrvatske koji su nastupili u SRJ, posle raspada SFRJ. Svoj poslednji album pod nazivom „Remek djelo“ izdali su 2001. godine, a isti je propraćen i ograničenim tiražom od 100 primeraka albuma objavljenim na vinilu. Iako nisu objavili album od 2001. godine, i dalje (kraj 2007. godine) su koncertno aktivni širom bivše Jugoslavije, a pored nastupa u velikim gradovima i na Egzitu, često svraćaju i u manja mesta (nekoliko puta su svirali u Somboru), a jedan od značajnijih koncerata u Beogradu, održali su 21.12. 2007. godine u Studentskom kulturnom centru. Poslednji beogradski koncert prepun energije samo njima svojstvene, održan je u bašti Kluba studenata tehnike 2. septembra 2010. godine.

Pevaču Tusti je početkom 2011. godine dijagnostikovan karcinom pluća i grla sa kojim se nije mogao izboriti. Umro je 14. oktobra 2012. godine. Sa njegovom smrću bend je prestao da postoji.

Izvor: Wikipedia