Izgledam tužno, umorno, mistično
To kad si rekla baš je bilo dirljivo
Još nisam spreman da se pomirim sa istinom
Svi smo sjebani u glavi, to je tako vidljivo
Mi jednostavno ovo volimo
Da čuješ bol koju u sebi nosimo
I danas čuješ kako gorimo
Ti si se ložio na moje gorivo
Sve sam ti poklonio
Nisam uspeo, post’o sam isfrustriran
Šta sam umeo, osim da se glupiram
Nema nikog u gradu nadu da mi uliva
Nisam uspeo, nije kriva Srbija
Reče mi Staća da unutrašnja budala mi ne da da spavam
Moram kod psihijatra
I dalje grebem na vrata da izađem iz obog pakla
Iz ove kuće straha

REF.
Psihički rascepljen, bez životnog sna
Od vrha do dna i nazad
Ja svakog dana poletim i svakog dana padam
Unutrašnja budala mi opet ne da da spavam
Psihički rascepljen, bez cilja i sna
Čiji je grad, čiji je ovo stan
Neću da pijem lekove i neću kod lekara
Unutrašnja budala mi opet ne da da spavam

Nije mogla da me ukroti, ja sam umetnik
Večiti buntovnik da se bilo gde uklopim
Glupo mi, neke moje osobine dok sam živ
Neće umreti, ti ovako nikad nećeš umeti
Kad su ovce sve na broju nisu siti vukovi
Sve ima svoje, ne treba ti puno mudrosti
Noge su namerno sporo trčale da ih lakše ulovim
Na kraju svaka kaže “Puk’o si”
Meni treba živa sprega
Da podignem flađu u vis kao da držim pehar
Da me popusti stega koja mi misli sve stegla
Reka tuge je tekla i ostavila je pečat, a
Između tuge i sreće igra se nova tekma
I ovog jutra tuga šutira penal
Bacam se, letim k’o vetar, sva sreća prečka
Neću da jedem bromazepam

REF.
Psihički rascepljen, bez životnog sna
Od vrha do dna i nazad
Ja svakog dana poletim i svakog dana padam
Unutrašnja budala mi opet ne da da spavam
Psihički rascepljen, bez cilja i sna
Čiji je grad, čiji je ovo stan
Neću da pijem lekove i neću kod lekara
Unutrašnja budala mi opet ne da da spavam