Deniro ili Danijel Mitrović Ljut na smrt Moj komšiluk, soliteri, ulični dezerteri, braća po krvi Drugovi k'o burazeri, sudbinski partneri Rođen slučajno, iz stomaka pravo na asfalt Trotoar, prvi koraci, u ruci foto-aparat Taj momenat večnosti, život kroz oči objektiva Bljesak blica, rodbina zdrava, živa Deda se smeje na slikama slikano davno u aprilu Sedi na terasi i ljulja unuka u krilu Na zidu dedine diplome, jedna do druge ređane Za 40 godina vožnje bez udesa. Često mi se učini da vidim te u gradu Svi starci bele kose liče na tebe Pamtim tvoju plavu Ladu ispred zgrade parkiranu Pamtim uniformu maskiranu Crni škorpion iz dana kad si vozio za vojsku po ratištu A ja i dalje u dvorištu salutiram uličnom stroju I pamtim dane kad svi smo bili na broju
Za sve zgrade u vidokrugu, za sreću i tugu Za svaku smotanu pljugu, za sve snove prosute po trgu Za moj komšiluk, za ljubavi i bez happy end-a Ja sam ljut na smrt, jer s njom otiš'o je deda
Sećam se, bio sam osnovna, živeo za družinu A ti se pojaviš ispred škole, daš meni i sestri za užinu Uvek lepo obučen, kravata, odelo parno Sad gore voziš anđele, po neku kartu naplatiš na kvarno Bio sam klinjo kad si se razboleo Sad ti šaljem 1000 belih golubova da ti kažu da sam te voleo Al' me zabolelo kad sam shvatio da nestati sve će Onih dana kad na grob sam ti spuštao cveće Čale nikad nije preboleo, one noći, s tobom do jutra u bolnici što mora da se nastavi, al' na srcu jecaju ožiljci Život u gradskoj košnici, svako na svoj način dolazi do meda, nedostaješ mi deda Baba sama je u stanu, brine se za nas, od brige nema mira, pa zivka svaki čas Preš'o sam put, vreli asfalt preko crtača čale ne prica sa čičom, a rođena su braća Deda se prevrće u grobu, odozdo sinove dok gleda, jedna ljubav za Krčagovo Puno te volim, deda
Za sve zgrade u vidokrugu, za sreću i tugu Za svaku smotanu pljugu, za sve snove prosute po trgu Za moj komšiluk, za ljubavi i bez happy end-a Ja sam ljut na smrt, jer s njom otiš'o je deda
Bojim se, al' ko lav u gradskoj džungli borim se Predvodim ulične vodnike, pokušavam spasiti ovisne Oko često pokisne, beton upija moje tragove Klinci na garažama bacaju prve tagove Sanjao budućnost, dane srećne, dane čiste I mi smo bili klinci, rasli pored biste, hteli skinuti zvezde Ostati večno mladi k'o Petar Pan Po ceo dan van, za ulicu bio sam zavezan Sad imam polubrata iz čalovog braka broj 2 K'o da smo najrođeniji, Alexandar i ja Sad je gimnazijalac, klinac inteligentan škola mu dobro ide, pa sam zbog toga srećan Sad je prva srednje, ima da pojede i da se obuče Glumi mangupa, samo da loše društvo ga ne povuče Ja mu neću dozvoliti da kao ja pravi probleme Ja nisam imao starijeg brata, al' Coa ima mene Coa, drži se košarke, pazi na duple korake Zajebi ulicu, jer ona nudi samo oziljke
Za sve zgrade u vidokrugu, za sreću i tugu Za svaku smotanu pljugu, za sve snove prosute po trgu Za moj komšiluk, za ljubavi i bez happy end-a Ja sam ljut na smrt, jer s njom otiš'o je deda
