Znao sam je dugo al' je dugo nisam video Znao je iz detinjstva jer sam odma pored živeo Zvao sam je lutkice jer tako je izgledala Najlepša u kraju tako slatka i medena Kosa smeđa, loknasta osmeh nevin, iskren Igrali se žmurke često Sedeli smo ispred na stepeništu zgrade Sa društvom tu iz ulice Znali da se skupljamo i priče kasno uveče Starog su zaposlili pa selidba u veći grad Evo osam godina kume prošlo je od tad Doš'o sam u rodni grad da vidim malo rodbinu Nisam ni sanjao da naleteću na nju Na onu lutkicu tu malu iz detinjstva mog Na stepeništu plače onom istom gde sam blej'o s njom Podigla je glavu izgledala je grozno Sa istom lepom loknom jedva sam je prepozn'o
REF. Lutkice probudi se, molim te Lutkice otvori okice Ne ostavljaj me ludice Ma daj probudi se sredice se sve Probudi se znam da možeš lutkice (x2)
Kraj nje sam seo rekla mi je da se drogira Ćale joj je umro evo sad je peta godina To je loše podnela to je skroz promenilo Nema visš sjaja lice prazno, hladno, nemirno Htela je da prestane al' nije našla način Htela je da nestane pa radila se svačim Nikog nije bilo briga šta se s njom to dešava Radila je svašta da drogu može da kešira Krala je po radnjama niz lice suza klizi Tražila mi pare rekla da je u krizi Nisam mog'o to da gledam kući sam je odveo Zvao je da sutra zajedno na kafu odemo A njene oči pomoć ko da traže A njoj je samo trebalo malo pažnje Doš'o sam kod nje, nije se odazivala Našao je na podu, lutkica se predozirala
REF. Lutkice probudi se, molim te Lutkice otvori okice Ne ostavljaj me ludice Ma daj probudi se sredice se sve Probudi se znam da možeš lutkice (x2)
Lutkice, moja lutkice
