Đorđe Balašević - Anđela

Moja je draga veštica o tom ni reči nikome Na zidu ispod ikone šara srca i slova Ume sa retkim travkama munđari tajno s čavkama U san dozove dobre trolov i uvek osvane nova Kada prođe ribljom pijacom svi šapću Evo je biće nevolje Ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omađijani

Moja je draga najbolja anđeo dobrog naboja Prošek u nedra prolije i eto ti čarolije Druge mi za čas posade bezbojnu ružu dosade Držimo palce Vrag i ja da potraje ta magija

Moja je draga veštica uvrača trista prepreka Odavde do Bečkereka i oko čarde kod Žablja Kad se na putu zadržim paprenu čorbu zapržim Munja se nebom razmaše kao zlatna sablja I samo baja, i na pertle mi vezuje čvorove što sve govore Al’ dok mirno spava pošten svet dugo se mirimo To je tek vatromet