Đorđe Balašević - Ankica

Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih Mislim sreda-četvrtak? Il’ već neki od njih Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna Iz ogledala viri jedan stariji ja A nad Novim Sadom vetar kinji oblake Počinje još jedan dan bez nje

Drugari u frci, svu su dužni k’о Grci krupnih predloga par Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar Na starom Trgu Slobode večna revija mode i srce trucka na tren Neki plešući mantil? Ne nije njen A nad Novim Sadom vetar konje propinje Prolazi još jedan dan bez nje

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva katkad poduprem šank I tako stara garda iz kvarta još se loži na fank I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu? Pa dobro možda jedna na drugu, ali nikad na nju A nad Novim Sadom vetar kači ordenje Prolazi još jedan dan bez nje

I lelujam u centru kao fenjer na vetru jesen protresa skut Ne vredi potrebno je bar dvoje da se ukrsti put Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san Da ne primete tamo da sam odsutan A nad Novim Sadom primirje Prolazi još jedan dan bez nje