Đorđe Balašević – Eleonora

Tekst pesme

Na bogojavljensku noć
Peku se kesteni, lome se pogače, a venci smokava i praporci se pokače u prednjoj sobi mog baće
To je već navike moć
Bez slova poziva društvo se sastalo pod istom ikonom za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće

Redak sam gost u starom kraju al’ znam šta misle i u snu
Eh I oni mene kanda znaju jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju

Čudna je zverčica strast
Od one ljubavi, zbog glupe svađice, u buri ćutanja potonule su lađice
I minus na kraju salda

Da l’ grom odabira hrast ili se to pak hrast munjama nametne?
Za to baš nemam reči bogzna kako pametne
To je ta sudbina valda

Bila je moja zlatna šansa a tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa, moja ljubavnica, saborac
i moj najbolji drug

Oni ne pričaju o njoj a ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć i tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče, moja me senka spotiče
Al’ ništa mi se ne tiče
I malo šta me pomera i dotiče sem možda nje

Kad đavo precepi špil
Sve krene naopako, svale se vanglice, zadrema kum
il’ nešto nisu ove London-štanglice ko kadgod u doba slavna

Pogrešno uklopljen stil
Kinesko posuđe, salvete heklane,
model iz izloga a cipele od preklane
No rizling sve to poravna

Već me Dunav pretiče, već me senka spotiče
Ništa me se ne tiče, ništa me ne dotiče

Nikad ne pričaju o njoj a ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć i tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče, moja me senka spotiče
Al’ ništa mi se ne tiče i malo šta me pomera i dotiče
Sem možda nje