Đorđe Balašević - Jaroslava

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra" Sa šminkom od gara, ko Skarlet O’Hara tvoj preslikan lik I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik Još jednu noć si izgurala sama Čehov je zaspao blaženim snom Ni ne zna da je igrala tama pod prozorom Vetar je vežbao violončelo čežnjive skale u nedogled Zora ti brižljivo pipnula čelo negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se još imam džep u kom se hladni prsti zgreju Pošalji poruku da vidim jednom to pisamce na displeju Sve mi nedostaje čuvam u damastu još kalup tvoga vrata Princezo, dosta je dve i po godine smo taoci inata šta ti je

Plima banalnosti tvos svet zapljuskuje k’o Atlantidu Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg Na podmetaču još crtam tvoj profil Suvišna pitanja izbegnuta fintom Ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom Pod mojom jelkom do proleća stoji Jedino dar tebi namenjen Zauvek fosil tvog struka postoji Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se neke se pobede dobijaju na juriš Ne tvrdoglavi se priznajem javno da se genijalno duriš Opasno postaje na durske akorde se paučina hvata Princezo, dosta je dve i po godine smo taoci inata Princezo, dosta je