Mi živimo u istom gradu
U istim zgradama sklonim padu
Naši životi ruše se
Samo nebo je isto kao i pre
Pre nego što odemo gore
Neka nas vode snovi i boje
Kojim bojimo nebo nad gradom
Našim pričama i našom nadom

Nebom plove sivi oblaci
Nad mojim gradom sviće novi dan
U kome želim sebe da ti dam
U kome želim sebe da ti dam
I nikad više neću biti sam

Vreme je da kreneš u noć
Kreneš u noć i pronađeš me
Jer tu u srcu grada
Živim još uvek, živim i sada
Kada sve ruši se
U pustom gradu susrešćeš me
I ludi čekamo jutra
Jer nije važno šta će biti sutra

Nebo je prekrila tama
Kiša je padala sedam dana
A onda jednoga jutra
Ti si kročila i donela sutra
Znao sam odmah u trenu
Ja moram imati ovu želju
Jer ona je deo mene
Polovina koja negde vene