U mome gradu vreme dugo stoji
Siva tempera se prosula na grad u boji
Ali ne pričam ti sad o lovi
Već o perspektivi koja dugo ne postoji
Ovde rakija se meša s tugom
Ne znam koliko često šetaš jugom
Iste face ista mesta drugar
Tomas Mur utopija iz svakog ugla
Ljudi pucaju k’o prazne flaše
Moji drugovi su talenti bez prave šanse
A tenzija se oseća na svakom spratu
Mnogo zvečarki u jako malom rezervatu
Naši okovi se zovu sistem
Vlažni džokovi se motaju i pune piksle
U flaši otrovi, ja jedva dišem
U glavi gromovi dok ruka preko lista piše

Ja sam imao baš ambicija
Jer sam igrao sa reprezentativcima
Nekada brze lopte šut ili tranzicija
A danas samo brze noći i policija
Crne zavese su pale preko mašte tvoje
Džabe nadaš se kad kazaljke već dugo stoje
Bogu kaješ se i kuneš jer si rođen ovde
A tvoj je problem jer si neradnik, a hoćeš love
Sranje nastaje kad murija zove
Rastu kamate, a misle da su Korleone
Gledam raspade poplavele ih vene bole
A pamtim dane kada motalo se iza škole
Brate muka mi je da te gledam
Opet krenuo si na kevu jer ti kintu ne da
Pre smo sanjali idole kad smo bili deca
A danas sanjam kako povorka ti nosi venac