Eldorado - Jugoslavijo

Ja sam bio jako mali kada došlo je do rata Sanjam jebene sirene kao najavu granata Svuda naokolo vatra, od oružane sile A mi u rukama dželata koji puca na civile Molio sam kevu da me drži jer se plašim I da ponovo ko nekad dole odemo kod naših Rodbina na Kosovu, odrastanje uz bajke I sećam se tih dana, starog stana moje bake Pevalo se jako sve u nadi da nas čuju Ko ne sluša pesmu ovde slušaće oluju Dani provedeni uz te ljude što te vole I jedan deo mene zauvek je osto dole Ujakove probe zatim predstave na bini Onaj dedin mali brod koji stoji na vitrini Ova urezana sećanja su dublja nego reči I nakon trinaest godina ja mogu samo reći

Počelo je rokanje i razišla se rodbina Na zvuke avione svi su trčali do podrum Gromovi su pucali sa skoro svakom bombom Zato nemoj da me pitaš zašto ne volim te Slobo Paljeni su domovi pred ikonom i Hristom Ovde gaženi su grobovi tom američkom čizmom Ostaće imena tu na mermeru da venu Tih patriota i Srba što su ginuli za zemlju Predugo se patilo i prekasno se shvatilo Da previše se ljudi kući nikad nije vratilo Očevi i sinovi sa puškama na slici Sada nisu više sa nama jer su nebeski vojnici Palili su crkve, nama rušili su škole I najhrabriji Srbi danas ostali su dole Poštovanje njima za svu pretrpljenu bol Oni brane svoju veru, svoje ognjište i dom

Zemlja nam je oteta, politika je prokleta Pa nema više slavlja, ni medalja niti dočeka Mrlje su na savesti pa treba da se boje Jer nekom sudi ruka zakona a nekom onaj gore Ratni profiteri što su bežali sa robom Danas postali su šefovi sa firmom i diplomom Završen je rat, al' je posledica mnogo Omladina na tabletama, po sektama il' s drogom Narod jeste pregažen, al' veruje u bolje Jer nema više snage da se ratuje i kolje Godine su prošle ali sećanja me gaze Onaj vidokrug na Gnjilane sa dedine terase Nema više rodbine ni praznika ni poklona Zapadni špijuni žele ocepljenje Kosova Zemlju ste nam prodali kreteni u fotelji Neka vam prašta onaj gore, ja ne mogu i ne želim