Ja sam bio jako mali kada došlo je do rata
Sanjam jebene sirene kao najavu granata
Svuda naokolo vatra, od oružane sile
A mi u rukama dželata koji puca na civile
Molio sam kevu da me drži jer se plašim
I da ponovo ko nekad dole odemo kod naših
Rodbina na Kosovu, odrastanje uz bajke
I sećam se tih dana, starog stana moje bake
Pevalo se jako sve u nadi da nas čuju
Ko ne sluša pesmu ovde slušaće oluju
Dani provedeni uz te ljude što te vole
I jedan deo mene zauvek je osto dole
Ujakove probe zatim predstave na bini
Onaj dedin mali brod koji stoji na vitrini
Ova urezana sećanja su dublja nego reči
I nakon trinaest godina ja mogu samo reći

Počelo je rokanje i razišla se rodbina
Na zvuke avione svi su trčali do podrum
Gromovi su pucali sa skoro svakom bombom
Zato nemoj da me pitaš zašto ne volim te Slobo
Paljeni su domovi pred ikonom i Hristom
Ovde gaženi su grobovi tom američkom čizmom
Ostaće imena tu na mermeru da venu
Tih patriota i Srba što su ginuli za zemlju
Predugo se patilo i prekasno se shvatilo
Da previše se ljudi kući nikad nije vratilo
Očevi i sinovi sa puškama na slici
Sada nisu više sa nama jer su nebeski vojnici
Palili su crkve, nama rušili su škole
I najhrabriji Srbi danas ostali su dole
Poštovanje njima za svu pretrpljenu bol
Oni brane svoju veru, svoje ognjište i dom

Zemlja nam je oteta, politika je prokleta
Pa nema više slavlja, ni medalja niti dočeka
Mrlje su na savesti pa treba da se boje
Jer nekom sudi ruka zakona a nekom onaj gore
Ratni profiteri što su bežali sa robom
Danas postali su šefovi sa firmom i diplomom
Završen je rat, al’ je posledica mnogo
Omladina na tabletama, po sektama il’ s drogom
Narod jeste pregažen, al’ veruje u bolje
Jer nema više snage da se ratuje i kolje
Godine su prošle ali sećanja me gaze
Onaj vidokrug na Gnjilane sa dedine terase
Nema više rodbine ni praznika ni poklona
Zapadni špijuni žele ocepljenje Kosova
Zemlju ste nam prodali kreteni u fotelji
Neka vam prašta onaj gore, ja ne mogu i ne želim