Otpustila je dah što je stisnula na usnama
Izdahnula mrak što je godinama čuvala
Pustila konce što je držala u rukama
I jednostavno – odustala.
Ispravila leđa, čelo gordo digla
Izvukla sve pouke jer život je igra
Dočekala vlak bez karte u ruci
Neće je stići bijesni vuci
Nema pogleda u natrag, vidi što te čeka
Krive Drine ostaju krive, dovijeka
Stisnula je zube, ruke sklopila na prsima
“Namaste, papci”, tiho je izustila
Oči vide, prsti dirnu, zlo nek nosi rijeka
Dok ne padneš neznaš vrh koji te čeka
Usne ljube, obraz gori, zlo nek nosi rijeka
Pogledala je u sebe i rekla:

REF.
Nosite me noge moje
Nosite me odavde
Kad se podignu zle vode
Noge nek ih pregaze

Jel bi progutati ponos značilo povit i priznat
Da treba samo prešutit, pretrpit i u tom ostat
Il’ bi baš tome suprotno treb’o okrenut leđa
Možda ponos je znat na vrijeme otić’ kad te vrijeđa
Nije mu svejedno i odluka je teška
Tko se tu posljednji smije i koji je potez greška
Prevelik je luksuz da prizna koliko se lomi al
Ponos je tako proklet da te ostavi u komi
Napravit će to makar na tom slomi zube
Hrabrost je odustat, ludi neka gube
Neka spotaknem se u svoj korak sebi bit ću kriv
Udari si šamar da zna da još je živ

Oči vide, prsti dirnu, zlo nek nosi rijeka
Dok ne padneš neznaš vrh koji te čeka
Usne ljube, obraz gori, zlo nek nosi rijeka
Naprijed preko svih prepreka

REF.
Nosite me noge moje
Nosite me odavde
Kad se podignu zle vode
Noge nek ih pregaze