Od Banata prema Sremu nisko oblaci
Noć se spustila, pa se ne vidi
Samo moje misli po ravnici putuju
Ja ih pošaljem, al se vraćaju

A ti, a ti se nećeš vratiti
To je bilo davno, pa se niko ne seća
Rode nestale jednog proleća
Vratiće se, kažu ljudi, ove godine
Ove godine il dogodine
A ti, a ti se nećeš vratiti

Ravno, nigde brda, sve je ravno
Ravno mi je sve
Jer u tvome srcu već odavno
Drugi stanuje
Ej, kad bi znala ti
Kad bi samo znala ti
Koliko trebaš mi

Hajde noći tiho, tiše sitni tonovi
Da se nikome to ne ponovi
Bruje žice srce trne grom te pogodi
To se dogodi il ne dogodi
A ti na belom perju zaspi