FLAME:
Posle napornoga dana sedam u tramvaj, shvatam
Bilo bi bolje da kiša ne pada danas
Upucan zbog faksa, a i treša je tanka
Takva, da kišu osećam k’o nikada do sada
Džep mi je prazan pa sam smoren do jaja
K’o kada pijan ‘vataš ribu, a popiješ šamar
Fali mi sunce, vedro nebo iznad blokova
I onaj dan kad kišobran nije potreban
Ouu, eto ti te sreće
Ona dođe kada pomisliš da doći nikad neće
I šta ima od toga lepše
Lepo lice, ispod kišobrana jedno mesto samo za mene

JACH:
Levo stoji jedna mala, prilazim joj hitro
Ispod kišobrana čujem “Nemam sitno”
Okrećem se iza sebe, reko nema nikog
Pa proađem joj foru “Gde si ceo moj život”
Reko kiša pada, jel mogu pored tebe
I nije mi jasno šta na kiši radi šećer
Ok, to je glupo već
Možda da joj prodam onu foru da sam slep, ili ne
Bilo je mesta čak i dete da se napravi
Jer njen kišobran je veliki i marke Barberi
Uz’o joj i broj i htedo da je zagrlim
Al’ mene baš neće, kao po navici
Pitala me što sam prljav, rek’o zar je bitno
Jel vidiš ovu baru, e ja je nisam vid’o
U trenutku dun’o vetar, njen me pramen zagolico
Nisam imo izbor i u facu sam joj kino