Dušo moja, ja ne znam više Koliko dugo ovde stojim Dok slušam kako liju kiše Pod mračnim prozorima tvojim
Dušo moja i kada krenem Tako bih rado da se vratim Ti ne znaš da je pola mene Ostalo s tobom da te prati
Ostalo s tobom da te budi Kad budeš sama i bude zima Jer ja sam onaj koji gubi I pre nego i što ima
Dušo moja, k’o kaplja vode I ti se topiš na mom dlanu Jer s tobom dođe i bez tebe ode Stotinu dana u jednom danu
Dušo moja, ti umorna si I bez tebe ti ležaj spremam Na nekoj zvijezdi što se gasi Ja tražim svetlo koje nemam
Pod hladnim nebom ispod granja Stavićeš glavu na moje grudi Jer ja sam onaj koji sanja I zato neću da te budim
Jer ja sam onaj koji sanja I zato neću da te budim
